Алекса Ђ. Богосављевић био је официр жандармерије Краљевине Србије који је крајем 19. века службовао на јужним границама српске државе. Као дугогодишњи командир пограничне страже, налазио се у непосредном додиру са становништвом пограничних области и током службе упознао је живот, обичаје и друштвене односе Арнаута. Његова искуства са терена постала су основа за дело О Арнаутима, објављено 1897. године, које представља један од значајнијих записа о Арнаутима с краја 19. века.
Богосављевић је своју књигу засновао пре свега на личним запажањима и непосредним сусретима. За разлику од дела која су настајала на основу различитих, често непроверених извора, О Арнаутима представља покушај да се један народ прикаже кроз искуство човека који је са њим годинама живео у непосредном контакту. Аутор у предговору истиче да му је намера била да читаоцима приближи Арнауте, њихов начин живота и обичаје, јер је сматрао да се многи неспоразуми рађају управо из недовољног познавања.
Књига О Арнаутима има карактер етнографског и историјског сведочанства. У њој Алекса Ђ. Богосављевић описује простор Арнаутлука, географске карактеристике области, племенску организацију, верске прилике, језик, начин одевања и свакодневни живот Арнаута. Посебну пажњу посвећује фисовима – племенским заједницама које су имале важну улогу у организацији друштва, као и односима који су унутар тих заједница почивали на традицији, части и породичној повезаности.
Значајан део дела посвећен је обичајима Арнаута. Богосављевић детаљно описује свадбене обичаје, породичне односе, положај жене у заједници, рођење детета и погребне обреде. Ови записи представљају вредан извор за разумевање једног начина живота који је крајем 19. века још увек био снажно повезан са традиционалним нормама и племенским устројством.
Посебно место у књизи заузима опис бесе – задате речи и обећања које је, према Богосављевићевим записима, имало изузетан значај у животу Арнаута. Кроз бројне примере аутор приказује како је беса представљала питање части и моралне обавезе, чак и у околностима сукоба и непријатељства. Поред тога, описује и обичај крвне освете, указујући на његову сложеност и последице које је остављао на породице и читаве заједнице.
Дело О Арнаутима сведочи и о сложеним српско-арнаутским односима на простору јужних граница Србије. Алекса Ђ. Богосављевић бележи сукобе, несигурности и политичке прилике свога времена, али истовремено указује и на значај бољег међусобног упознавања. Његова намера није била само да опише разлике већ и да забележи историјске, културне и друштвене везе које су постојале између народа на Балкану.
Посебну вредност имају и делови у којима аутор говори о Старој Србији и Косову, њиховом историјском значају и становништву које је живело на тим просторима. Као човек који је годинама службовао на граници, Богосављевић је оставио запис о времену великих промена и напетости, али и о свакодневном животу људи који су тај простор насељавали.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге интересантне књиге: Наш народни живот Тихомир Ђорђевић, Ватра у обичајима и животу српског народа Сима Тројановић, Дневник 1941. Драгојло Дудић, Бањско злато Андра Гавриловић, Живот Срба сељака Милан Ђ. Милићевић.
Сви наслови доступни су на сајту www.portalibris.rs.
Књигу О Арнаутима погледајте ОВДЕ.