Вештица из Страшилова

Осамдесете. Жупско виногорје подно Копаоника и напуштена села у пољанама. Ботуња, Покреп… Страшила међу чокотима и сјај ока звери што вреба из таме. Серија стравичних, ритуалних убистава. Ко је винар чија ћерка, оболела од порфирије, никада није видела светлост дана те јој једини прозор у свет представљају књиге? Шта ту тражи соколар Стрибор, а шта мистични инспектор којег слике стално враћају у прошлост, у време кефалија, мачева и напетих лукова? Каква се то тајна крије под древном тврђавом Козник? Зашто сви излокани друмови воде до куће вештице Дијане? И свештеник и шумар, крај којег ходи големи пас, сви су чули само две речи. Лахор их је донео са уснулог гробља. Memento mori…

„Писац нас води на мистично путовање са необичном дружином, вешто спајајући прошлост и садашњост. Сваки лик у себи носи нешто митолошко, а опет и нешто савремено. Ипак, само уједињени могу победити зло…” (Катарина Обрадовић, новинар и те-ве водитељ)

„У књизи Вештица из Страшилова постоје, заправо, три књиге! Има и више вештица! И разних других изненађења, која ће вам писци открити! Једну ствар, ипак, неће. А то је – које је делове романа писао Милош Петковић, а које Антон Иванович Лесков! Колаборације нису честе у свету књижевности, па ето прилике да на делу видите колико овај двојац добро функционише, а и да себи направите додатну мистерију решавања шта је чије од написаног! А они вам можда и помогну. Рецимо, у наставку…” (Владимир Тодоровић – Радио Београд 202)

„Српска мрачна бајка која ће филмаџије инспирисати да сниме филм, а стрипаџије да кроз уметност стрипа нацртају неке нове странице. Мени свакако јесте пробудила машту и подстакла ме на размишљање како кроз филмску маску и шминку ликови из књиге Вештица из Страшилова могу да буду отелотворени.” (Мирослав Лакобрија – мајстор за филмску маску и спец. ефекте)“