Милош Обреновић (књига прва) – Михаило Гавриловић

Специфичност ове обимне студије лежи у обиљу прикупљене историјске грађе, докумената, уговора, дипломатских преписки канцеларије Милоша Обреновића са свим битним чиниоцима тадашње политике, те њихово научно тумачење и претварање у историјско дело.

У првом тому Гавриловић се бави српском историјом од Букурешког мира, преко Милошевог подизања Другог српског устанка и преговора са Марашли Али-пашом, мисије руског посланика Строганова у Цариграду, до народног „прошенија” 1820. године. Овај део студије представља напор да се прикаже политичко сазревање Милоша Обреновића и да се кроз то укаже на развој државотворне мисли и даљег политичког правца деловања Србије. Значај првих година Милошеве владавине лежи у његовом разумевању да се стицање аутономије Србије може остварити само унутар Османског царства и да се у директним преговорима са Портом може доћи до задатог циља.