Љубавник своје жене и Пировање су две од укупно седам драма Димитрија Мите Димитријевића. Мада је најпознатији као аутор драме Оливера, у којој говори о удаји ћерке кнеза Лазара за турског султана Бајазита, не може се спорити да су и остала његова позоришна дела изазивала велико интересовање и код публике и код критике.
Љубавник своје жене
Љубавник своје жене је комедија у три чина чији се главни заплет заснива на проблематици партнерских односа и различитих очекивања мужа и жене од брака. Први пут овај позоришни комад изведен је у Хрватском народном казалишту у Загребу 21. маја 1929. године. После премијере уследила су извођења у Сарајеву, Београду, Љубљани итд. Без сумње је код Београђана постојала највећа заинтересованост за гледањем ове представе, јер су сви чекали да на сцени виде како је Димитријевић приказао кризну ситуацију у једном браку, тј. покушај да се она превазиђе, у делу које носи врло атрактиван и провокативан наслов – Љубавник своје жене. Према речима Олге Марковић, која је приредила дело за штампу за едицију Драмска баштина, постоје подаци да је Димитрије Мита Димитријевић најављивао публици да је ово тек први део трилогије, „који само наговештава проблем кризе брака и у коме судари срца нису тако катастрофални”. Наставци нису пронађени, тако да се и не зна да ли их је написао.
Позоришни критичари замерали су Димитријевићу да Љубавник своје жене нема довољно акције и драматичности, али су неки и хвалили, истичући да су доминантне складне реченице и занимљива игра речи.
Позоришне критике Милана Грола рећи ће нам нешто више о овом комаду Мите Димитријевића:
„У Љубавнику своје жене је позната у свима варијацијама игра утроје: жена на доколици, у којој је све празно, муж сав у послу, који то не види, и љубавник, који по своме позиву само на то гледа. Прељубни роман отклања муж преузимањем улоге љубавника – за тај мах. И у комаду он у ствари побеђује само тренутно, у том напрегнутом прерушењу, углавном материјалном, помогнут преимућствима раскоши којом жену засипа, времена које јој жртвује (не заборављајући ни у једном тренутку износ те штете) и најзад преимућствима у све часе слободног приступа њој. Јер онај други, не много спонтанији у тој улози љубавника, прикрада се и искрада се, и у својим саблажњивим чаролијама не располаже ничим непосреднијим од подгревања једне гимназијске идиле и дражења просте и голе зависти према другој једној жени, коју он, чаробник, може усрећити ако се ова те среће одрече…”
„Не будући комедија ни нарави ни карактера, а одричући се већ самим називом претенсија психолошке драме, Љубавник своје жене остаје један сценски мелез: комад с тезом без уверења, комедија ситуација без догађаја.”
Пировање
Драма Пировање Димитрија Мите Димитријевића, као ни Љубавник своје жене, није штампана раније нигде, само је извођена. Тек је објављена у оквиру едиције Драмска баштина Музеја позоришне уметности, с којима у сарадњи Порталибрис сада објављује за своју едицију Отргнуто од заборава. Једина Димитријевићева драма коју је штампао за живота била је Оливера. Први пут драма Пировање представљена је на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу 14. јуна 1925. године. Касније су имали прилику да погледају и Београђани, Осјечани, Новосађани, Сарајлије…
Пировање представља деградирано београдско друштво које, иако је преживело страхоте Првог светског рата, не може да се врати пређашњем, смисленом животу, суштински је мртво, наставља само испразно да живи, не препознајући значење и сврху живота. Имало је позоришних критичара који нису имали речи хвале, сматрајући да „стваралачка мускулатура аутора није довољно снажна да нам пластичније, па и дрскије прикаже послератни менталитет нашег друштва”.
И Станислав Винавер, угледни српски песник и књижевни критичар, огласио се поводом приказивања Пировања у Београду, примећујући да је публика с нестрпљењем чекала да погледа, надајући се да ће се приказати општа корупција. Међутим, како Винавер каже, тога није било, већ је публика гледала „трагедију жене, загонетне и заводљиве, која пропада зарад љубави наспрам слабог и бескарактерног, али префињеног и патетичног сликара”…
Ипак, није да није било и позитивних оцена: рекли су да је „комад ефектан у детаљима”, „доста добро приказан”, лепим језиком написан итд.
„Ванредно фина иронија, рељефно изражавање драмских момената, духовита и компликована конверзација утицала је на гледаоце као оштар нож, који сигурно и дубоко засеца у све нас.”
Драма Пировање је у три чина и садржи елементе театра апсурда, за који су можда у светској књижевности најбољи представници драме Семјуела Бекета, попут Чекајући Годоа.
У едицији Отргнуто од заборава налазе се и друге мање познате драме, међу којима су: Кабарет код „Две хемисфере” Александра Илића, Куга Ника Бартуловића, Развод брака Јаше Томића, Несуђени Милана Јовановића, Женидба и удадба Јована Стерије Поповића и многе друге.
Књигу Љубавник своје жене и Пировање погледајте ОВДЕ, а сва дела Димитрија Мите Димитријевића ОВДЕ.
