Ljubavnik svoje žene i Pirovanje su dve od ukupno sedam drama Dimitrija Mite Dimitrijevića. Mada je najpoznatiji kao autor drame Olivera, u kojoj govori o udaji ćerke kneza Lazara za turskog sultana Bajazita, ne može se sporiti da su i ostala njegova pozorišna dela izazivala veliko interesovanje i kod publike i kod kritike.
Ljubavnik svoje žene
Ljubavnik svoje žene je komedija u tri čina čiji se glavni zaplet zasniva na problematici partnerskih odnosa i različitih očekivanja muža i žene od braka. Prvi put ovaj pozorišni komad izveden je u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu 21. maja 1929. godine. Posle premijere usledila su izvođenja u Sarajevu, Beogradu, Ljubljani itd. Bez sumnje je kod Beograđana postojala najveća zainteresovanost za gledanjem ove predstave, jer su svi čekali da na sceni vide kako je Dimitrijević prikazao kriznu situaciju u jednom braku, tj. pokušaj da se ona prevaziđe, u delu koje nosi vrlo atraktivan i provokativan naslov – Ljubavnik svoje žene. Prema rečima Olge Marković, koja je priredila delo za štampu za ediciju Dramska baština, postoje podaci da je Dimitrije Mita Dimitrijević najavljivao publici da je ovo tek prvi deo trilogije, „koji samo nagoveštava problem krize braka i u kome sudari srca nisu tako katastrofalni”. Nastavci nisu pronađeni, tako da se i ne zna da li ih je napisao.
Pozorišni kritičari zamerali su Dimitrijeviću da Ljubavnik svoje žene nema dovoljno akcije i dramatičnosti, ali su neki i hvalili, ističući da su dominantne skladne rečenice i zanimljiva igra reči.
Pozorišne kritike Milana Grola reći će nam nešto više o ovom komadu Mite Dimitrijevića:
„U Ljubavniku svoje žene je poznata u svima varijacijama igra utroje: žena na dokolici, u kojoj je sve prazno, muž sav u poslu, koji to ne vidi, i ljubavnik, koji po svome pozivu samo na to gleda. Preljubni roman otklanja muž preuzimanjem uloge ljubavnika – za taj mah. I u komadu on u stvari pobeđuje samo trenutno, u tom napregnutom prerušenju, uglavnom materijalnom, pomognut preimućstvima raskoši kojom ženu zasipa, vremena koje joj žrtvuje (ne zaboravljajući ni u jednom trenutku iznos te štete) i najzad preimućstvima u sve čase slobodnog pristupa njoj. Jer onaj drugi, ne mnogo spontaniji u toj ulozi ljubavnika, prikrada se i iskrada se, i u svojim sablažnjivim čarolijama ne raspolaže ničim neposrednijim od podgrevanja jedne gimnazijske idile i draženja proste i gole zavisti prema drugoj jednoj ženi, koju on, čarobnik, može usrećiti ako se ova te sreće odreče…”
„Ne budući komedija ni naravi ni karaktera, a odričući se već samim nazivom pretensija psihološke drame, Ljubavnik svoje žene ostaje jedan scenski melez: komad s tezom bez uverenja, komedija situacija bez događaja.”
Pirovanje
Drama Pirovanje Dimitrija Mite Dimitrijevića, kao ni Ljubavnik svoje žene, nije štampana ranije nigde, samo je izvođena. Tek je objavljena u okviru edicije Dramska baština Muzeja pozorišne umetnosti, s kojima u saradnji Portalibris sada objavljuje za svoju ediciju Otrgnuto od zaborava. Jedina Dimitrijevićeva drama koju je štampao za života bila je Olivera. Prvi put drama Pirovanje predstavljena je na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu 14. juna 1925. godine. Kasnije su imali priliku da pogledaju i Beograđani, Osječani, Novosađani, Sarajlije…
Pirovanje predstavlja degradirano beogradsko društvo koje, iako je preživelo strahote Prvog svetskog rata, ne može da se vrati pređašnjem, smislenom životu, suštinski je mrtvo, nastavlja samo isprazno da živi, ne prepoznajući značenje i svrhu života. Imalo je pozorišnih kritičara koji nisu imali reči hvale, smatrajući da „stvaralačka muskulatura autora nije dovoljno snažna da nam plastičnije, pa i drskije prikaže posleratni mentalitet našeg društva”.
I Stanislav Vinaver, ugledni srpski pesnik i književni kritičar, oglasio se povodom prikazivanja Pirovanja u Beogradu, primećujući da je publika s nestrpljenjem čekala da pogleda, nadajući se da će se prikazati opšta korupcija. Međutim, kako Vinaver kaže, toga nije bilo, već je publika gledala „tragediju žene, zagonetne i zavodljive, koja propada zarad ljubavi naspram slabog i beskarakternog, ali prefinjenog i patetičnog slikara”…
Ipak, nije da nije bilo i pozitivnih ocena: rekli su da je „komad efektan u detaljima”, „dosta dobro prikazan”, lepim jezikom napisan itd.
„Vanredno fina ironija, reljefno izražavanje dramskih momenata, duhovita i komplikovana konverzacija uticala je na gledaoce kao oštar nož, koji sigurno i duboko zaseca u sve nas.”
Drama Pirovanje je u tri čina i sadrži elemente teatra apsurda, za koji su možda u svetskoj književnosti najbolji predstavnici drame Semjuela Beketa, poput Čekajući Godoa.
U ediciji Otrgnuto od zaborava nalaze se i druge manje poznate drame, među kojima su: Kabaret kod „Dve hemisfere” Aleksandra Ilića, Kuga Nika Bartulovića, Razvod braka Jaše Tomića, Nesuđeni Milana Jovanovića, Ženidba i udadba Jovana Sterije Popovića i mnoge druge.
Knjigu Ljubavnik svoje žene i Pirovanje pogledajte OVDE, a sva dela Dimitrija Mite Dimitrijevića OVDE.