Hoću da se udam

Marta ima trideset i sedam godina, živi s roditeljima u kući u beogradskom predgrađu kao neudata i neshvaćena ćerka. Starija sestra udala se preko interneta, mlađa za ljubav iz školskih dana i pritisak očekivanja okoline je sve veći. Zbog toga Marta otvara profil na društvenoj mreži i počinje da se dopisuje s potencijalnim kandidatima za muža.
Javiti se ili ne javiti (na poziv), pristati ili ne pristati (na predlog), napraviti ili ne napraviti kompromis sa sopstvenim merilima… Uprkos tragikomičnim dešavanjima, Martu će „mužolov” dovesti do neumoljive istine ali i utešnog saznanja da je potraga za drugim osuđena na neuspeh dokle god se ne usudimo da „ulovimo” i otkrijemo sebe.

ODLOMAK:
U nedostatku bolje taktike, rešila sam da se bacim na kuvanje. Put do muškog srca vodi preko stomaka, kažu dobre domaćice. One lošije primećuju da muškarci kod ljubavnica ne idu na sarme. Bilo kako bilo, odlučila sam da pozovem Danka na večeru. Koliko sutra.
Za razliku od njega, imala sam celu kuću na raspolaganju – majka i Vesna su u Americi, dok je otac najzad dočekao vikend u termalnoj banji (a Skaj, kako smo se dogovorili, volšebno neće raditi ta dva dana). Otkucala sam: „Romantična večera za dvoje” u pretraživač i iznenadila se da najbolji saveti potiču iz muških časopisa. Dok su na ženskim portalima preporučivali komplikovana jela i egzotične sastojke kako biste zadivili očekivanog partnera, muški su naglasak stavljali na što više alkohola i namirnice koje su istovremeno i afrodizijak.
„Ako ste se odlučili za romantični sastanak uz večeru u svom stanu, najpre morate da odaberete aperitiv, koji ćete popiti pre večere.” Između redova – nalivajte se odmah s vrata.