Хоћу да се удам

Марта има тридесет и седам година, живи с родитељима у кући у београдском предграђу као неудата и несхваћена ћерка. Старија сестра удала се преко интернета, млађа за љубав из школских дана и притисак очекивања околине је све већи. Због тога Марта отвара профил на друштвеној мрежи и почиње да се дописује с потенцијалним кандидатима за мужа.
Јавити се или не јавити (на позив), пристати или не пристати (на предлог), направити или не направити компромис са сопственим мерилима… Упркос трагикомичним дешавањима, Марту ће „мужолов” довести до неумољиве истине али и утешног сазнања да је потрага за другим осуђена на неуспех докле год се не усудимо да „уловимо” и откријемо себе.

ОДЛОМАК:
У недостатку боље тактике, решила сам да се бацим на кување. Пут до мушког срца води преко стомака, кажу добре домаћице. Оне лошије примећују да мушкарци код љубавница не иду на сарме. Било како било, одлучила сам да позовем Данка на вечеру. Колико сутра.
За разлику од њега, имала сам целу кућу на располагању – мајка и Весна су у Америци, док је отац најзад дочекао викенд у термалној бањи (а Скај, како смо се договорили, волшебно неће радити та два дана). Откуцала сам: „Романтична вечера за двоје” у претраживач и изненадила се да најбољи савети потичу из мушких часописа. Док су на женским порталима препоручивали компликована јела и егзотичне састојке како бисте задивили очекиваног партнера, мушки су нагласак стављали на што више алкохола и намирнице које су истовремено и афродизијак.
„Ако сте се одлучили за романтични састанак уз вечеру у свом стану, најпре морате да одаберете аперитив, који ћете попити пре вечере.” Између редова – наливајте се одмах с врата.