Egipćanku i druge romantične priče, kao i Priče o Boškoviću Branimir Ćosić objaviće mnogo pre nego što će do javnosti doći ona njegova dela po kojima je tada bio najpoznatiji, ali i po kojima ga danas znamo i više ih čitamo. Pretpostavljate svi već da je reč o romanu Pokošeno polje, koji je izašao 1934. godine. Ovaj roman danas je i školska lektira, a prvi deo je uglavnom autobiografski. U njemu se govori o Prvom svetskom ratu, posledicama i stradanju nedužnih civila, a u drugom delu ovog romana Ćosić prikazuje posleratni Beograd. Roman Dva carstva, koji je izašao 1928. godine, moralizatorskog je tona: mladić se zaljubljuje u udatu ženu, ali ga sa tog pogrešnog puta vraća manastir i kaluđeri iz manastira. Objavio je i roman Vrzino kolo 1925. godine, koji prikazuje omladinu u svom moralnom posrnuću posle Prvog svetskog rata.
Egipćanka i Priče o Boškoviću su pripovetke Branimira Ćosića. Egipćanku i druge romantične priče objavio je 1927. godine, a Priče o Boškoviću tri godine ranije – 1924. Još jedna je njegova zbirka pripovedaka koja je štampana – Kao protekle vode. Ona je izašla 1933. i pretpostavljamo da je više čitalaca čulo za nju. Ove izrazito socijalne priče maestralno prikazuju realan život predratnih proletera i njihovu svakodnevnu borbu i stradanja.
Ovo izdanje Portalibrisovo sadrži i pripovetke iz Ćosićevih knjiga Egipćanka i druge romantične priče i Priče o Boškoviću, a nazvali smo ga Egipćanka i Priče o Boškoviću. U njima prevladava sentimentalni ton, mistična atmosfera, mladalački duh, čežnja za iskrenom ljubavi, ili pak nečim nedokučivim. U nekim od ovih pripovedaka Branimir Ćosić služi se i epistolarnom formom kako bi njegovi likovi na neposredniji način iskazali svoja osećanja, neretko melanholična, što je protivno želji da se voli i bude voljen. 
Priča Egipćanka, kojom i počinje ova knjiga, napisana je u 1. licu jednine i govori o poseti katedrale u Lozani prilikom koje je sreo ponovo Mariju iz Kaira, svoju Egipćanku, pa mu se vraćaju ljubavna sećanja. Zapravo, sve vreme mu se mota po glavi da li je to ona, da li ju je zaista video ili mu se sve samo priviđa. Čitalac ni sam možda neće biti siguran šta je realno, a šta ne. Druge dve priče Branimira Ćosića su kao pisma i počinju sa „dragi prijatelju”. To su priče Gori… Gori! i Razbijena čaša ili Bezazlena šetnja koze g. Segena.
Zbirka Priče o Boškoviću sadrži Magdalenu bestidnicu i Priču bez naslova. Magdalena bestidnica je priča o ljubavi, opet o nesuđenoj ljubavi, nešto slično Egipćanki. Reč je o mladiću koji je nesnađen, zbunjen, verovatno uplašen, te ne zna pravi način da iskaže svoja osećanja, ali je vrlo zaljubljen u jednu lepu Magdalenu. Kojim putem će ići njihova ljubav? Priča bez naslova donosi „pisma upućena na adresu gospođice Jelene Bojić, članice Narodnog pozorišta, Beograd”. Ponovo ljubavna osećanja, strepnja, bol – koji u ovom slučaju vodi na put bez povratka.
Stiče se utisak da Branimir Ćosić u pričama iz knjige Egipćanka i Priče o Boškoviću uglavnom govori o nesrećnim ljubavima, zagonetnim lepoticama koje zanose mladiće i dovode njihov um u neko čudno stanje. Kritika kaže da se u ovim pričama vide početničke slabosti pisca, a tek kasnije pišući romane pokazao je zrelost.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate zbirke pripovedaka, među kojima su: Bosančice, kratke priče iz Bosne Mite Živkovića, Dunavska ulica Dragutina Ilića Jeja, Rane priče i pripovetke Momčila Nastasijevića, Šarena galerija Stevana Beševića i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i u knjižari u Skadarskoj 45.
Knjigu Egipćanka i Priče o Boškoviću pogledajte OVDE, a sva dela Branimira Ćosića OVDE.