Египћанку и друге романтичне приче, као и Приче о Бошковићу Бранимир Ћосић објавиће много пре него што ће до јавности доћи она његова дела по којима је тада био најпознатији, али и по којима га данас знамо и више их читамо. Претпостављате сви већ да је реч о роману Покошено поље, који је изашао 1934. године. Овај роман данас је и школска лектира, а први део је углавном аутобиографски. У њему се говори о Првом светском рату, последицама и страдању недужних цивила, а у другом делу овог романа Ћосић приказује послератни Београд. Роман Два царства, који је изашао 1928. године, морализаторског је тона: младић се заљубљује у удату жену, али га са тог погрешног пута враћа манастир и калуђери из манастира. Објавио је и роман Врзино коло 1925. године, који приказује омладину у свом моралном посрнућу после Првог светског рата.
Египћанка и Приче о Бошковићу су приповетке Бранимира Ћосића. Египћанку и друге романтичне приче објавио је 1927. године, а Приче о Бошковићу три године раније – 1924. Још једна је његова збирка приповедака која је штампана – Као протекле воде. Она је изашла 1933. и претпостављамо да је више читалаца чуло за њу. Ове изразито социјалне приче маестрално приказују реалан живот предратних пролетера и њихову свакодневну борбу и страдања.
Ово издање Порталибрисово садржи и приповетке из Ћосићевих књига Египћанка и друге романтичне приче и Приче о Бошковићу, а назвали смо га Египћанка и Приче о Бошковићу. У њима превладава сентиментални тон, мистична атмосфера, младалачки дух, чежња за искреном љубави, или пак нечим недокучивим. У неким од ових приповедака Бранимир Ћосић служи се и епистоларном формом како би његови ликови на непосреднији начин исказали своја осећања, неретко меланхолична, што је противно жељи да се воли и буде вољен. 
Прича Египћанка, којом и почиње ова књига, написана је у 1. лицу једнине и говори о посети катедрале у Лозани приликом које је срео поново Марију из Каира, своју Египћанку, па му се враћају љубавна сећања. Заправо, све време му се мота по глави да ли је то она, да ли ју је заиста видео или му се све само привиђа. Читалац ни сам можда неће бити сигуран шта је реално, а шта не. Друге две приче Бранимира Ћосића су као писма и почињу са „драги пријатељу”. То су приче Гори… Гори! и Разбијена чаша или Безазлена шетња козе г. Сегена.
Збирка Приче о Бошковићу садржи Магдалену бестидницу и Причу без наслова. Магдалена бестидница је прича о љубави, опет о несуђеној љубави, нешто слично Египћанки. Реч је о младићу који је неснађен, збуњен, вероватно уплашен, те не зна прави начин да искаже своја осећања, али је врло заљубљен у једну лепу Магдалену. Којим путем ће ићи њихова љубав? Прича без наслова доноси „писма упућена на адресу госпођице Јелене Бојић, чланице Народног позоришта, Београд”. Поново љубавна осећања, стрепња, бол – који у овом случају води на пут без повратка.
Стиче се утисак да Бранимир Ћосић у причама из књиге Египћанка и Приче о Бошковићу углавном говори о несрећним љубавима, загонетним лепотицама које заносе младиће и доводе њихов ум у неко чудно стање. Критика каже да се у овим причама виде почетничке слабости писца, а тек касније пишући романе показао је зрелост.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате збирке приповедака, међу којима су: Босанчице, кратке приче из Босне Мите Живковића, Дунавска улица Драгутина Илића Јеја, Ране приче и приповетке Момчила Настасијевића, Шарена галерија Стевана Бешевића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Египћанка и Приче о Бошковићу погледајте ОВДЕ, а сва дела Бранимира Ћосића ОВДЕ.