Прота Матеја Ненадовић (1777-1854) један је од зачетника мемоарске књижевне форме код нас, био је дипломата, и члан угледне породице која је дала неколико важних личности у више генерација.
Његов отац Алекса Ненадовић био је истакнути кнез који је нажалост страдао у Сечи кнезова – трагедије којом су Турци желели да уплаше Србе већ спремне на устанак и борбу за ослобођење. Подизан у духу жеље за ослобођењем, а опет упућен на школовање, Прота Матеја пронашао је своје место у тешким временима која су уследила – био је један од вођа Првог српског устанка и ишао у дипломатске посете, борећи се за подршку великих сила.
Био је и прва личност на функцији вође Правитељствујушћег совјета, првог нашег управног тела, али није запостављао ни фронтове: борио се у свим важнијим биткама. Након неуспеха повукао се у Аустрију и покушавао да лобира код страних сила и важних личности за подршку Србији. У време Другог српског устанка вратио се у Србију. Ипак због неслагања са политиком Милоша Обреновића, Прота Матеја Ненадовић је пензионисан. Затим ће постати члан Државног совјета, али ускоро опет, због сукоба са Михаилом Обреновићем мора да напусти земљу. Проту Матеју Ненадовића поново у своју земљу враћа Александар Карађорђевић, који га, знајући за његово образовање, искуство и дипломатске способности, поставља на место државног саветника.
Мемоари Проте Матеје Ненадовића део су школског програма и представљају сјајан, вешто написан документ о једном времену. Говорећи о сопственом животу Прота Матеја бележи историјске догађаје који су претходили његовом животу а које зна из породичних прича, оне које је и сам доживео, а даје и ширу слику политичких рпилика у свету и европи, као и приказ стања у земљи која је била у врло тешком периоду – борби за ослобођење од турске власти, док су је, с друге стране изједали унутрашњи сукоби.
Језик његовог времена и приповедни таленат омогућава уживање у Мемоарима, али је то дело истовремено вредно и корисно за проучаваоце историје.
У српској књижевности није усамљена појава да важни функционери и дипломате, буду истовремено и ствараоци. А опет, занимљиво је како су се исте улоге понављале кроз више генерација. Можда и први српски дипломата и свакако врло утицајна личност у ондашњој спољној политици, Прота Матеја Ненадовић, у својим мемоарима забележио је важне елементе српске историје, ситуације којима је био сведок , па његови записи омогућавају дубље упознавање историје и прошлости. Занимљиво је да је уметничка црта пренета и на следећу генерацију – његов син, љубомир Ненадовић, био је песник, путописац и просветитељ . Аутор је врло аутентичних путописа – Писма из Италије и Писма из Немачке који сведоче о томе како је образован и просвећен Србин тог времена доживљавао прилике у другим земљама, а спис О Црногорцима приказује његово одушевљење Црном Гором и опет нам даје доста документарне грађе као и податке о црногорском(а опет и српском) менталитету…
Подсећамо да су у оквиру ове едиције реиздата и дела заборављених писаца као што су: Милица Јанковић (Плава госпођа, људи из скамије), Јаша Продановић (Наши и страни), Душан Радић (Село), Слободан Ј.Јовановић (Споменица), Драгутин Илић (Хаџи диша, После Милијон година) и тд. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.
Дела овог аутора можете пронаћи ОВДЕ.