Шћепан Мали и друге приповетке представљају једну од најзначајнијих прозних књига у нашој књижевности, у којој писац спаја народно предање, историјско памћење и изузетан дар за приповедање. Као и Његош, Љубиша користи народни језик свога краја, ослања се на легенде, митове, историјска сећања и обичаје, али их не преноси као пуке записе већ их обликује у праву уметничку прозу.
Насловна приповетка у књизи Шћепан Мали и друге приповетке тематски је блиска Његошевом Лажном цару Шћепану Малом. Међутим, Љубишина предност лежи у снажном реалистичком поступку. Читалац има утисак да непосредно присуствује тренутку у коме Шћепан доноси одлуку да се представи као руски цар, као и размишљањима људи који у тој необичној појави препознају сопствену корист или наду. Таква непосредност и психолошка уверљивост срећу се само код најбољих српских приповедача попут Лазе Лазаревића или Илије Вукићевића.
Приповетка по којој збирка и носи име Шћепан Мали и друге приповетке истовремено открива дубоку приврженост Црногораца Русији, али и неке особине њиховог менталитета. Посебно се истиче стална спремност, па чак и жеља за сукобом, која понекад доводи до тога да се, у недостатку спољног непријатеља, међусобно сукобљавају. Љубиша такве појаве не идеализује, већ их приказује као део стварног живота.
Најснажнији емотивни утисак у књизи Шћепан Мали и друге приповетке оставља приповетка Горде. Она представља изузетно живописан приказ патријархалног света у коме се одвија љубав младе девојке у Црној Гори. Леп и стасит момак запази Горде, али она не сме да проведе ни тренутак насамо са својим вереником. Забрањен је чак и пољубац, а своја осећања може да повери једино најбољој пријатељици Зори.
Управо та претерана забрана ствара снажну емоционалну напетост. Љубиша убедљиво показује како у условима потпуно платонске љубави настају осећања огромне снаге. Ова прича необично подсећа на савремена психолошка запажања да су освајањем љубавних и сексуалних слобода ослабили и интензитет ишчекивања, узбуђења и романтичне чежње. Данас се таква осећања јављају углавном само у првим љубавима.
Истовремено, Горде приказује суровост времена непрестаних ратова. Смрт вереника или мужа често се помиње готово успут, као свакодневна чињеница, док читалац сам осећа сву тежину положаја жене која остаје сама. Посебно потреса чињеница да патријархални морал прописује чак и начин жалости. Управо ће таква правила коштати живота младу јунакињу која поступа не само из поштовања према обичајима већ и из искрене љубави према свом невенчаном другу.
У приповеци Суд добрих људи, која се такође налази у књизи Шћепан Мали и друге приповетке, приказан је обичај отмице девојака ради склапања брака. Такав обичај није био непознат ни у Србији, а познато је да је и Карађорђе до супруге дошао на сличан начин. Девојчина воља често је била потиснута између одлуке родитеља и поступка младића који је отима. Ипак, Љубиша не приказује обичај црно-бело. У разговору угледних људи види се да разум и правда могу да надвладају слепо придржавање обичајног права. Истовремено се истичу вредности породичне слоге, брака и очувања заједнице.
Због богатства језика, снажних ликова и изузетног познавања народног живота, Шћепан Мали и друге приповетке и данас представљају једно од најбољих дела српске прозе. Оне нису само сведочанство о прошлости Црне Горе већ и књига која открива како су љубав, част, обичаји и породица обликовали живот читавих генерација. Управо зато Шћепан Мали и друге приповетке остају драгоцено штиво за све који желе да уживају у њима и да разумеју народни дух, историју и карактеристике врхунске приповедачке традиције наших простора.
Овај наслов можете поручити ОВДЕ.
Сва дела Стјепана Митрова Љубише можете видети ОВДЕ.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао дела многих значајних порзних писаца међу којима су Милован Глишић, Симо Матавуљ, Иво Ћипико и многи други.