Ђорђе Стратимировић (1822–1908) био је српски генерал, политичар и један од најистакнутијих вођа српског националног покрета у Хабзбуршкој монархији током револуционарних збивања 1848. године. Рођен је 7. фебруара 1822. године у Новом Саду, у угледној племићкој породици Стратимировић, која је потицала из Кулпина и имала дугу војничку традицију. Прво образовање стекао је у родитељском дому, а потом је школовање наставио у Новом Врбасу и Тителу. Од 1837. до 1841. године похађао је Војно-инжењерску академију у Бечу, где је стекао високо војно образовање. После завршетка академије служио је као официр аустријске војске у Италији, али је 1843. године напустио активну војну службу и вратио се у породични дом у Кулпину.
Револуционарна 1848. година представљала је најзначајнији тренутак у његовом животу. У време када су европски народи захтевали политичке слободе и национална права, Срби у јужној Угарској започели су борбу за равноправност и очување својих историјских права. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године проглашена је Српска Војводина, а Ђорђе Стратимировић је постао председник Главног народног одбора и командант српске војске. Од 8. јуна 1848. године налазио се на челу српских устаничких снага, предводећи борбе против мађарске револуционарне војске. Посебно се истакао у бици код Сремских Карловаца 12. јуна 1848. године, једној од првих и најзначајнијих победа српске војске у тим сукобима.
Као млад командант, Стратимировић је стекао велики углед због храбрости, одлучности и војнооперативних вештина. Ипак унутар српског покрета постојале су политичке поделе, а његови односи са појединим српским првацима, нарочито са патријархом Јосифом Рајачићем, били су сложени. Неслагања око политичког правца српског покрета и односа према Бечу утицала су на његов положај у војсци, али је он и даље остао једна од најзначајнијих личности револуционарног периода 1848–1849. године.
После слома Мађарске револуције Стратимировић се вратио у аустријску војску, у којој је наставио успешну каријеру. Године 1859. унапређен је у чин генерал-мајора, а потом је обављао и дипломатске послове за Аустрију. Учествовао је у различитим поверљивим мисијама у Црној Гори, на Крфу, у Епиру, Србији и Италији. Поред војне службе, бавио се политиком – био је посланик у Угарском сабору 1865. и 1869. године, као и учесник српских народно-црквених сабора у Сремским Карловцима. Током Српско-турског рата 1876–1877. године понудио је своје услуге српској војсци, али је због политичких сумњи у његове везе са Аустријом морао да напусти Србију. Од 1877. године повукао се из јавног живота и настанио у Бечу, где је провео последње године живота. Преминуо је 15. децембра 1908. године.
Посебну вредност за проучавање његовог живота и епохе имају Успомене генерала Стратимировића, у којима он из личне перспективе описује своје учешће у војним и политичким догађајима током револуције 1848. године. У делу говори о односима са српским и аустријским првацима, о сложеним политичким приликама у Хабзбуршкој монархији, али и о неслози међу српским вођама, која је често слабила заједничку борбу и наносила штете националним интересима. Због тога Успомене представљају драгоцено сведочанство о српском народном покрету 1848–1849. године и важан историјски извор за разумевање тог периода. Дело је 1913. године у Бечу објавио његов син Ђорђе Ђ. Стратимировић, допунивши га са четири посебна додатка, хронолошком табелом, званичним документима, војним актима, личном преписком и другим прилозима. Тако је аутобиографско сведочанство прерасло у обимнији историјски зборник који осветљава не само живот једног генерала већ и политичке и друштвене прилике српског народа у 19. веку.
Ђорђе Стратимировић остао је упамћен као једна од најзначајнијих личности српске историје у Хабзбуршкој монархији – као војник, политички делатник и сведок бурног времена у којем су се обликовале идеје о националним правима и политичкој самосталности Срба. Његов живот и дело представљају спој војничке храбрости, политичке борбе и историјског сведочења о једном од најважнијих раздобља српске прошлости.
Сва дела генерала Ђорђа Стратимировића која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ.