Збирка Источни бисер Јована Јовановића Змаја представља посебно и необично дело у опусу нашег песника. За разлику од његових других збирки, у овој се снажно осећа утицај источњачке поезије. Нешто што није уобичајено за Змаја. И сам песник у предговору наглашава да су песме настале према мотивима источњачких аутора, Њихове је стихове читао и они су му се, како сам каже, осладили. Иако је Змај био образован човек, добро упознат са европским романтизмом и његовим поетичким обрасцима, у овој збирци показује отвореност ка традиционалним и другачијим песничким наслеђима. Управо је зато Источни бисер Јована Јовановића Змаја реткост у романтичарској поезији. Јер у њој се обично песници ослањају на европске, а не на источњачке узоре.
РОМАНТИЧАРСКИ МОТИВ ЉУБАВИ
Мотив љубави у Источном бисеру добија управо романтичарски карактер. Љубав се доживљава као апсолутна и бесконачна вредност. Идеализује се привлачност, страст, лепота, испуњење љубави, али и вечно тужење за њом.
У песмама се јавља и призив смрти као последица немогућности остварења љубави. Овакво схватање љубави има свој корен у средњовековној трубадурској традицији. Тај доживљај настављен је затим у ренесансној поезији, а касније и у европском романтизму. Ипак, питање је да ли је та идеја дошла директно кроз историјски утицај. Или је пак део општег развоја људске цивилизације.
ЉУБАВ И БРАК КРОЗ ИСТОРИЈУ
Наиме, у најранијим заједницама љубав није била схватана као смисао живота. Брачне везе су углавном имале функцију егзистенције и рађања потомства, ако се уопште у том контексту може говорити о љубави.
У Источном бисеру, међутим, љубав је уздигнута у средиште живота, као оно што даје смисао постојању. Тај модел је постао основа савремене културе, и ми данас нисмо само уживаоци већ понекад и жртве такве представе о љубави. Она је за нас врховна и недостижна вредност, која одређује све остало.
ТУЂА ПОЕЗИЈА КАО ИНСПИРАЦИЈА
Збирка отпочиње Змајевом песмом која је у потпуности његова. У њој износи своја најискренија осећања према Истоку који му је попут мајке, сестре или невесте. Који га греје, радује његов дух и даје му нов елан према животу. Змај онако песнички сликовито објашњава како су тренуци проведени у читању источњачких песника као бисери (па отуд Источни бисер), који су уродили плодом. Инспирисали су га да и сам ствара, али и да пише слободне преводе ових песама.
ВЕЗА СА БОРИСАВОМ СТАНКОВИЋЕМ
Сличност песама у Источном бисеру Јована Јовановића Змаја са стваралаштвом Борисава Станковића није случајна. Станковић нам, описујући јужне крајеве Србије, приближава средину у којој је турски утицај био снажан, остављајући дубок траг у животној филозофији људи.
Ту препознајемо дерт, „жал за младост”. Затим људе који су „болни од самога себе”, као и у Коштани, Нечистој крви и другим Станковићевим делима. Код Змаја у Источном бисеру наилазимо на сличне ликове и лирске субјекте. Они деле те исте емоције и уверења: смисао живота је фатална жена и неостварена љубав за којом се вечно пати. Или пак боемски живот, где се све посвећује пићу, љубави и хедонистичкој потрази за радошћу.
Као и код Станковића страст је овде обојена мирисима и бојама природе. Ту је цвеће које опија, ноћи које буде емоције и слике које чине да срце задрхти. Занимљиво је да је култ пијанства и посвећености кафани у овим песмама врло изражен, што је необично за источњачке ствараоце, ако имамо у виду да исламска религија забрањује алкохол.
ФАТАЛИЗАМ И НЕМАТЕРИЈАЛИСТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА
Змај примећује и њима својствен фатализам – веровање у судбину против које се ништа не може. А то је супротно европском човеку. Јер он жели да се против судбине бори и да је мења. Исто тако, промовише се једна нематеријалистичка филозофија својствена уметницима. По њој највећа радост је у осмеху и љубави драге, у уживању у поезији, вину и природи, док је лепота вољене изнад свих осталих лепота.
Такав поглед на свет који Змај преноси у Источном бисеру у потпуности је у складу са романтичарским принципима, али пошто нису у питању директни преводи, остаје питање да ли су ти мотиви баш такви у оригиналима. Мада је логично да је источњачки свет одувек упориште и извор ирационалног и духовног, што је, чини се, било потребно кроз векове европском човеку као равнотежа његовом прагматистичком и материјалистичком принципу.
У Порталибрисову едицију Отргнуто од заборава уврштене су и друге збирке Јована Јовановића Змаја, као и свих истакнутих српских песника: Бранка Радичевића, Лазе Костића, Ђуре Јакшића, Јована Дучића, Милана Ракића итд.
Сва дела овог аутора можете пронаћи ОВДЕ.