Бранине приче су дело једног од највећих српских сатиричара и хумориста – Бранислава Бране Цветковића. Он их је штампао као три књиге: у првим двема налази се по десет приповедака, док су у трећој четири приповетке и фељтони о Београду, који су излазили у дневним новинама Правда. Порталибрис је ове три књиге објединио и објављује их у оквиру једног издања, које ће обогатити едицију Отргнуто од заборава. Брана је и дан-данас изузетно читан, његове књиге за децу налазе се у скоро свакој кући, па нам је велика част што се и међу нашим издањима нашло његово књижевно дело.
Бранине приче су шаљиве, реалистичке, али имају и фантастичне и гротескне елементе. Док неке приказују свакодневне ситуације, обичне људе и животне околности, неке делују немогуће. На пример, приповетка Серум говори о детету које је, након што му је лекар убризгао лек, попримило коњске особине. Ту су сада описи физичког изгледа, потом и дечакове другачије навике, промене у понашању. У приповеци Страшне ноћи у телалници шињел, шешир, хаљине говоре. У многима од Браниних прича кроз алегорију се указује на низ друштвених проблема, као што су сиромаштво, класне разлике, морално посрнуће и разарање породичних односа. Једна од таквих је приповетка Слобода. Такође, Цветковић жели да представи и како је тежак пут непознатих људи, оних који тек почињу да стварају, са колико муке се бори један књижевник који је тек написао свој првенац и треба да закорачи у књижевне воде, или онај за ког мисле да то не би могао написати, него неко други, или пак уредник који се боји да објави свој текст јер је можда у њему написао нешто што некоме неће одговарати (Незнани књижевник, Плашљив уредник).
„Критика је похвалила Славољуба као одличног песника. Илустровани листови донели су му чак и слику, а јадни Гњавислав пенушио се од беса и писао тужбу дотичноме кварту. Кварт му је одговорио да још нема закона о књижевној својини и да тужбу не може узети у посао.
Гњавислав се жалио апелацији и навео је и ово:
’Господо судије, са конопца украде ко изритану кошуљу или ради учтивости, да кажем немачки какве унтерхозен, и зато иде у затвор, а мени су украли читаву свеску песама и – ником ништа!’
Апелација је одговорила: да се г. Гњавислав лекарски прегледа.”
У текстовима о Београду, који се налазе у трећој књизи Браниних прича, Цветковић критикује убрзани урбанистички развој који нарушава дух града, осуђује низак морал државних службеника и све присутније помодарство.
„А збиља, калдрма нам је тако несташна да вас на сваком петом кораку саплете и, ако не знате гимнастику, да се благовремено дочекате на руке, тако ћете се угрувати да ће вам сва изнутрица отићи у неко нерегулисано стање, баш као и наше улице.
Трећа смртна зараза у Београду, то су демонстрације. А демонстрацијама сезона је тако некако кад и бањска сезона. Од маја до конца августа. Ту вас може наћи залутала цигла, и ако вас тај израз народног негодовања лупи по глави, онда сте печени!”
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга мање позната дела српских писаца, као што су: Приповијетке Исака Самоковлије, Под Немцима Божидара С. Николајевића, Побуна у Топлици и Јабланици Љубомира Јовановића, Успут Милутина Ускоковића и друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Бранине приче погледајте ОВДЕ, а сва дела Бранислава Бране Цветковића која је Порталибрис објавио ОВДЕ.