У књизи Значајне комедије XIX века у издању издавачке куће Порталибрис сабране су три комедије: Пријатељи Лазара Лазаревића, Шаран Јована Јовановића Змаја и Ново доба Милутина Ј. Илића. Иако су ове комедије можда мање познате широј јавности, оне заправо представљају, заједно са комадима Косте Трифковића, најуспелије комедије ситуације код нас.
Главни извор комике у овим Значајним комедијама XIX века произлази много више из саме ситуације у којима се ликови налазе него из њихових карактерних особина. Ликови се просто нађу у смешним околностима, који су последица неспоразума, међусобног непрепознавања, неочекиваних и изненадних обрта, као и њихових претераних реакција. Они нису дубоко психолошки профилисани, можемо рећи да су стереотипизирани, и само донекле карикирани. То су обични људи који се изненада нађу у веома чудним ситуацијама, али су те ситуације готово увек у вези са одређеним друштвеним конвенцијама.
Ове три значајне комедије XIX века баве се важним социјалним и политичким проблемима. Комедија Пријатељи Лазара Лазаревића учи нас да се прави пријатељи једино у злу познају; шала Шаран, допринос Јована Јовановића Змаја борби за права жена, представља нам како је „глупа” жена надмудрила свог „паметног” супруга; а Ново доба Милутина Ј. Илића одговара на питање зашто је тако тешко опозвати једног народног посланика и мандат дати неком другом. Због тога о њима можемо говорити као о друштвеним критикама. Значај ових комедија је и у томе што говоре о проблемима и невољама са којима се није суочавало само друштво времена у ком су настале него у великој мери и ово данашње.
Најпознатија од комедија објављених у овој књизи је свакако Шаран, првенствено због његовог чувеног писца, али и не само због тога. Ова шаљива игра у једном чину била је изузетно популарна и после извођења Српског народног позоришта у Сремској Митровици 1864, играна је редовно на српским позорницама, у Београду, Панчеву, Новом Саду, Винковцима, Вршцу, Сремској Митровици, Чакову, Новом Бечеју, све до 1929. Интересантно је да о Шарану пише и Светозар Ћоровић у Записцима из Касабе (1901), својој збирки кратких прича у којој описује свакодневни живот једне мале херцеговачке вароши. Наиме становници ове касабе изводе ову Змајеву комедију у склопу одређене добротворне вечери, што нам добро говори о томе колико је била популарна.
Пријатељи (1829) су прва српска оригинална комедија, а њен писац дели име са чувеним реалистичким писцем Лазом Лазаревићем, и битно је да их разликујемо. Лазар Лаза К. Лазаревић (1851–1891) је писао само приповетке и није се бавио драмским радом ни позориштем. Лазар Лазаревић (1805–1846), аутор Владимира и Косаре, сматра се једним од првих аутора историјске драме код нас уз Јована Стерију Поповића и Стефана Стефановића.
Можда и најразвијенији и најуобличенији комад у књизи Значајне комедије XIX века је свакако Ново доба. Милутин Ј. Илић (1856–1892), српски писац и песник, син Јована Илића и брат славног Војислава Илића, због кога је и остао у вечитој сенци, ни са овим комадом није имао среће. Он је био примљен да се изведе у Народном позоришту, али је касније напрасно одбијен због политичких разлога. Милорад Поповић Шапчанин, тадашњи управник Народног позоришта, одбио је и друге комаде: Нушићевог Народног посланика и Перу Сегединца Лазе Костића. Шапчанин је поводом одбијања Новог доба дао изјаву 1888. године, у коме каже: „Ново доба од М. Ј. Илића примљен је већином гласова, као добар покушај. Пошто је у њему много елемената политичког, овај је комад примљен условно; ако надзорна просветна власт нема ништа противу приказа.”
Дакле, ове три комедије нису најбоље комедије ситуације написане на српском језику, али представљају добре покушаје и имају своју вредност у целокупном развоју ове драмске врста код нас. Њихов лагани тон, лако разумљив текст и ситуациони оквир добар је употребљен за критику друштвених предрасуда, политичких прилика, као и људских мана.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате комедије, као што су: Дундо Мароје Марина Држића, Несуђени Милана Јовановића Морског, Два цванцика и Подвала Милована Глишића, Дорћолска посла Чича Илија Станојевић и многе друге.
Књигу Значајне комедије XIX века можете погледати ОВДЕ.