Срце нема мира
Срце нема мира је роман Хелене Малиржове који припада периоду социјалне литературе, приказујући време балканских ратова из перспективе обичног народа. Међутим, чешка књижевница не ставља сасвим случајно као главне ликове у роману две младе жене – Францускињу и Чехињу – Рене Фернанд и Миладу Захоржову, које су стицајем различитих животних околности дошле у Србију, у потпуно другачију културу од оне на коју су навикле и у којој су одрасле.
Рене из Париза долази у Србију у потрази за својим вереником српске националности, док је Милада из свог родног златног Прага дошла као медицинска сестра која ће волонтирати у болници Кола српских сестара. Управо ту, у болници, укрштају се животни путеви двеју странкиња. Хелена Малиржова у роману Срце нема мира посебну пажњу посвећује опису доласка младе снахе француског порекла у породицу свога вереника – сукоб између младе жене која жуди за својом независношћу и слободом, и, с друге стране, патријархалне средине угледне београдске породице. 
С друге стране, Чехиња је представљена као питома патријархална женица, која је као дете остала без родитеља, васпитавана од рођака, којима је само терет била. Бекство из Прага за њу представља бекство од ружне прошлости и од свега што ју је у животу повредило. Странкиње постају пријатељице, а случајност њиховог сусрета и познанства покренуће лавину одговора на питања за која су обе годинама биле ускраћене. Хелена Малиржова је у свом роману Срце нема мира, са историјском и љубавном тематиком, представила две жене у борби за своју личност, своју самосталност и опирање друштвеним стегама и ограничењима која диктира средина.
Победа
Други део романа Хелена Малиржова је насловила са Победа и он се непосредно наставља на први део, Срце нема мира. Након Ренеиног одласка у Праг, Милада живи у ишчекивању поновног сусрета са младим лекаром Љубомиром Николићем, несуђеним вереником своје сестре. Центар збивања је љубавна прича чији су наговештаји дати при самом крају првог дела романа. Ваља истаћи да је један од истакнутих ликова један од најбољих пријатеља Миладе Захоржове, који је истовремено неутешно заљубљен у њу, у оба дела романа (Срце нема мира и Победа) само под другачијим именом и наш познати млади песник Милутин Бојић. Међутим, поред слика живота обичних људи у то време, Хелена Малиржова је у свом роману Победа доста емотивно и снажно приказала слику земље након завршетка ратова, слику мајки које жале за изгубљеним синовима, жена за мужевима, браћом, захваљујући којима је отаџбина одбрањена и ослобођена, али који им се више никада неће вратити. Но, баш као код великих светских писаца, и Хелена Малиржова живот представља као једно непрестано обнављање: свака смрт је једно ново рођење, живот је циклус који се непрекидно обнавља – смрт једног човека представља рођење другог, као што и крај једне љубави представља почетак нове.
Књигу Срце нема мира и Победа погледајте ОВДЕ.