Љубомир Ковачевић (1848–1918) и Љубомир Јовановић (1865–1928) били су српски историчари и политичари. Заједно професори Љубомир Ковачевић и Љубомир Јовановић написали су Историју српског народа (у две свеске) за период до 1020. године.
Љубомир Ковачевић рођен је у месту Петница код Ваљева. Један је од зачетника критичке историографије у српској науци. Први је српски нумизматичар. Сакупљао је стари новац и данас је његова вредна збирка новца сачувана. Био је активан и изузетно вредан у свим пословима којима се бавио. Љубомир Ковачевић био је председник Српске књижевне задруге. Био је и један од чланова који су основали и касније стални члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године. Да је његово истакнуто име било цењено, може се потврдити примером да га је за академика именовао краљ Милан Обреновић 1887. Предавао је историју на Великој школи. У Српској краљевској академији био је секретар одсека за друштвене науке, а затим је постао главни секретар ове академије. Учествовао је у два српско-турска рата (1876–1878).
Љубомир Јовановић пореклом је из Рисна, али је одрастао са својом породицом у Котору. Био је редовни професор Универзитета у Београду од оснивања 1905. године, академик Српске књижевне академије, министар просвете, министар унутрашњих дела, члан Државног савета. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1890, а за редовног 1900. године. У периоду 1901–1903. био је управник Народне библиотеке Србије. Приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године био је међу првих 8 редовних професора, који су бирали цео остали наставни кадар. Љубомир Јовановић као лични предавач учио је краља Александра историју.
Заједно се боре и залажу за критички приступ српској и општој историји која је тада била под романтичарским утицајем.
Историја српскога народа први пут излази 1892. године, у њој се могу наћи верно прикупљани и изучени научни подаци који говоре о историји нашег, али и других народа на Балканском полуострву. У књизи се може сагледати сажета и до детаља прецизна историја Словена и њихових суседа, када се први пут јавља име Срби и многе друге историјске чињенице. Књига не садржи само историјске податке, већ се појављују и језичке разлике народа на Балкану и њихово језичко, али и културно одвајање. Аутори Историје српскога народа се дотичу и питања суседних народа – хрватског и бугарског. У овој књизи читаћете о старим и занимљивим називима покућства, животиња, али и о старим називима градова, држава, река и залива које данас знамо под другим именима. Могу се наћи и важна историјска питања као што су црквени сукоби и раскол између Рима и Цариграда, али и Ћирилова и Методијева мисија. Поред верских, политичке промене су доминантне, али књигу краси разноврсност чињеница и догађаја. Наша историјска позадина, детаљно проучени сами почеци српскога народа, али и свих оних који су се налазили на Балканском полуострву су оно што овој књизи до данашњег дана омогућава да сачува статус историјског уџбеника.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге књиге које говоре о српској историји, међу којима су: Историја политичких странака и струја у Србији и Уставни развитак и уставне борбе у Србији Јаше Продановића, Велика Србија Владимира Ћоровића, Зајечарска буна Драгутина Илића, Срби и Турци XIV и XV века Стојана Новаковића, као и многе друге.
Књигу Историја српскога народа можете видети ОВДЕ.