Као једна од најзначајнијих личности у српском друштву, политици и култури у XIX веку издвојио се Јован Суботић. Њему дугујемо како за многа књижевна остварења, тако и за успешно деловање у обнови српске науке и културе. Данас читаоци имају прилику да читају аутобиографију овог утицајног човека и захваљујући њој да га упознају изближе.
Аутобиографија носи назив Живот др Јована Суботића, а састоји се од пет књига. У свакој књизи Суботић говори о одређеним периодима свог живота, о којима је и те како имао шта да каже, јер су били пуни дешавања, путовања, настајања књижевних дела, организовања манифестација и унапређења рада појединих институција. Такође, свака од ових пет књига има, поред наслова, и неки краћи поднаслов: Идила, Пролеће, Лето, Лето: епоха трећа и четврта, Лето: епоха четврта. О томе како је дошао на идеју да остави податке о свом животу говори Јован Суботић на самом почетку аутобиографије – пре свега, хтео је деци да „справи спомен”.
Идила је написана у епистоларној форми и има десет глава. Ова писма Суботић је упутио појединим члановима своје породице: жени Савки, синовима Дејану, Озрену, Војиславу и Браниславу, ћерки Јефимији, синовцу Јосипу, унуци Милеви и зету Јовану Бараку.
Како то обично бива, и аутобиографија Јована Суботића почиње од његовог рођења, детињства и раног породичног живота. Ово је смештено у Идилу – у први део књиге Живот др Јована Суботића. Назив Идила није случајан, то ће нам сам аутор и неколико пута поменути овде. Он управо за тај период каже, обраћајући се сину у писму, да је најлепши за његова живота: „Цео живот добриначки била je једна цела, непрекинута идила у животу твога оца.” Успомене из овог доба радо евоцира и са некаквом узбуђеношћу говори о њима, о догађајима и људима који су били ту да му учине посебним дечачке и младалачке дане. Пред крај Идиле Јован напушта епистоларну форму, и тада почиње да пише о свом студирању у Сегедину и Пешти.
Пролеће, други део књиге Живот др Јована Суботића, обухвата период од 1840. до 1853. године. Сада је он у потпуности одустао од форме писама и одлучио се за нарацију, која тече мирно, поступно, и читаоцу је лако да прати ток Суботићевих мисли о којима пише. Ово је време када он уређује Летопис Матице српске, те о том послу и тешкоћама са којима се сусреће износи краће записе. Овде се пред крај налази и краћи приказ његове Српске граматике, о чијем настанку сам Суботић прича раније у Пролећу.
Посебно је занимљиво што Пролеће приказује нама познате и важне личности, као што су Вук Караџић, Сима Милутиновић Сарајлија, Ђуро Даничић и кнез Михаило. За кнеза Михаила каже да је био омиљена особа бечког двора, а читаоцу је Јован Суботић пружио прилику и да сазна нешто више о Сарајлијиној женидби.
Трећи део Живота др Јована Суботића зове се Лето и он, после Идиле, може бити нарочито интересантан ономе ко чита. Лето приказује Суботићев живот од септембра 1853. до маја 1867. године. Овде ћете читати о томе како се Јован снашао на позицији адвоката у Новом Саду, како је полагао адвокатски испит у Темишвару и колико је имао успеха у парницама. Чак Лето делује и као један поучан и занимљив путопис, јер је, када је био адвокат, путовао доста по италијанским пределима, Трсту, Верони, Падови, Милану. Није само ово оно што је записао аутор о себи; оставио је и сведочанство о одржавању и одлукама Благовештенског сабора 1861. године, политичким прилика у Хрватској, поджупановању у Вуковару или о односу између Срба и Хрвата.
Није запоставио Јован Суботић ни своју књижевну делатност, па и о томе пише, посебно нешто детаљније о драми Херцег Владислав.
Четврта књига Суботићеве аутобиографије приказује период од 1867. до 1870. и започиње описом путовања у Москву и Санкт Петербург, из ког се може сазнати више не само о руском културном и друштвеном животу него и о ауторовом мишљењу о појединим знаменитим личностима, међу којима је историчар Фрања Палацки.
На почетку овог текста нагласили смо да је Јован Суботић био веома утицајан, а у то ћете се уверити и ако будете читали Лето: епоха трећа и четврта. Његов допринос позоришту је био изузетан. Прво се опробао на хрватским „даскама које живот значе”, односно његове драме су се ту играле. Драма Звонимир је та која му је донела популарност код загребачке публике, да би се потом приказивали и његов Милош Обилић, Херцег Владислав, Немања и Прехвала, која се држала у част хрватском канцелару Ивану Мажуранићу. Овај део Живота др Јована Суботића обогаћен је и анализама појединих ауторових књижевних дела.
Последњи, пети део приказује период од августа 1868, време у ком је нарочито значајна личност био Светозар Милетић и када је јачала народна странка, до 1871. године, која доноси завршетак рада народно-црквеног сабора. У овом делу можете читати и о функционисању Новосадске гимназије, проблемима у школству, о Суботићевом критиковању наставничког кадра и још о много чему. Такође, он се није либио ни да прокоментарише штетан утицај Светозара Марковића на средњошколску младеж.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга дела која говоре о животу и раду српских великих имена, као што су: Васа Стајић (Светозар Милетић, Јован Јовановић Змај), Живојин Мишић (Моје успомене), Борисав Станковић (Под окупацијом), Михаило Полит-Десанчић (Како сам свој век провео), Герасим Зелић (Житије) и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Јована Суботића која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ.