Јован М. Поповић написао је дело које ће обрадовати све љубитеље чешке и словачке културе и историје. Знаменити људи чехословачког народа доносе нам биографије најзначајнијих личности из чешке, односно словачке културе, написане када је ова држава још увек била јединствена, па се из тог разлога у делу користи придев „чехословачки”. Дело Знаменити људи чехословачког народа читаоцима приближава животе и достигнућа људи који су својим радом оставили дубок траг у развоју свог народа. У питању су појединци из различитих области – политика, књижевност, наука, уметност и сл.
Неке од личности о којима Јован М. Поповић овде пише су: Јан Хус, верски реформатор који је својим радом утицао на касније промене у хришћанству; Јан Амос Коменски, један од најзначајнијих педагога, Томаш Масарик, први председник Чехословачке, који је имао кључну улогу у формирању модерне чехословачке државе и многи други. Осим биографских података, Јован М. Поповић се највише фокусира на њихов рад и стваралаштво, а свуда где може и где за то има основа, он ће истаћи везу описаних личности са српским народом и културом, а пре свега се, наравно, истиче значај ових људи за Чехословачку и њихов однос према свом народу и својој култури. Посебан акценат стављен је на препородитељске покрете, као и на личности које су допринеле јачању културне и националне еманципације.
Када пише о овим људима, аутор често истиче због чега су они значајни, по чему су познати или како их људи, првенствено народ Чехословачке, називају. Тако ће за Коменског рећи да је он „отац модерне педагогије” јер је његов утицај на развој савремене педагогије био заиста велики. Масарик је Београђанима вероватно познат по улици у Београду која носи његово име, али ако буду читали Знамените људе чехословачког народа, схватиће колики је био његов значај не само за политику Чехословачке, већ да је имао везе и са Србијом. Наиме, он је заступао права Срба и Хрвата на Балкану, посебно у време анексије Босне и Херцеговине. Међу описаним појединцима су бројни књижевници, али и лингвисти. Једна од занимљивијих је Павле Јозеф Шафарик, који се сматра оснивачем славистике и који је посебно везан за Србију јер је један део свог живота провео у Новом Саду као директор и професор гимназије. Такође је јако значајан и Јозеф Добровски, који се сматра „оцем славистике” и који се посебно бавио историјом језика.
Знаменити људи чехословачког народа су написани јасним, једноставним стилом, свака биографија написана је разумљиво, тако да не оптерети превише обичног читаоца. С друге стране, портрети ових познатих личности дати су нам са пуно детаља и биографских података, тако да читајући можемо да створимо праву слику о њима и њиховом значају. Јован М. Поповић се трудио да читаоцима представи и околности у којима су живели, да разумеју историјске околности под којима су појединци радили и стварали и како су они својим радом даље мењали ток историје и културе свог народа. Можемо слободно рећи да ће онај читалац који буде прочитао ово дело у целини имати јаснију визију и слику о томе шта је и каква је чехословачка култура и историја. Уколико је то пак некоме исувише напорно, Знамените људе чехословачког народа је могуће читати и тако што ће се појединачно читати текстови само о неким личностима јер они нису уже повезани и могу се без проблема и тако разумети.
Када су у питању мотиви за настанак ове књиге, треба имати у виду и друштвене околности у којима она настаје. Наиме, треба се сетити идеје панславизма, која је настала у XIX веку, а која је имала утицаја и на Јована М. Поповића када је писао ово дело. Ова идеја заснива се на тежњи за уједињењем и повезивањем свих словенских народа. С тим у вези, Поповић каже у предговору: „У жељи да се што ближе упознамо са најкултурнијим словенским народом, израдио сам ову књигу…” Дакле, циљ је културно повезивање словенских народа, али с ралогом је одабрао баш Чехословаке – јер их он у том тренутку сматра словенским народом са најразвијенијом и најбогатијом културом.
Књигу Знаменити људи чехословачког народа погледајте ОВДЕ, а сва дела Јована М. Поповића ОВДЕ.