Vesele pripovetke je zbirka od devet humorističnih priča sa komičnim zapletima, neobičnim obrtima i zanimljivim dosetkama.
Ilija Ognjanović Abukazem bio je srpski ugledni lekar i književnik, a najpoznatiji kao humorista i satiričar. Stajao je rame uz rame sa Jovanom Jovanovićem Zmajem i dao je značajan doprinos književnosti u devetnaestom veku. Pored ove knjige, tu su i Abukazemov šaljivi kalendar i Šale i satire.
Vesele pripovetke, kako nam i sam naslov kaže, napisane su da bi razveselile čitaoca. Ovu zbirku objavio je 1889. godine u Novom Sadu, a u predgovoru kaže:
„Lako je to pripovetke svoje nazvati veselima, ali je veliko pitanje da li će i čitalac biti veseo. Pa onda da li će izdavači biti zadovoljni i veseli? I naposletku, da li će i kritika ispasti vesela?”
Ovo su priče iz svakodnevnog života običnih ljudi i interesantno je da Abukazem nije želeo da na satiričan način govori o njima. Naprotiv, koristi blag i vedar humor dok govori o lepoti pravog druženja, mladalačkim ljubavima, poštovanju i nesebičnoj podršci porodice i prijatelja. Junaci njegovih pripovedaka su dobrodušni i neiskvareni, pa i kada čine male osvete, oni nikada nisu pakosni. Oni rado okreću sve na šalu, nisu zlonamerni i gledaju kako da se oraspolože.
U priči Mlada udovica Abukazem govori o simpatisanju lekara i udovice Jelke, na koju je oko bacio i mladić Mita. Koliko se on zaljubio, dosadio je kolegama i prijateljima pričama o njoj, te se oni jednog dana reše da se našale i napišu pismo Jelki. Učinili su da Mita poleti od sreće kada je njemu stiglo pismo, za koje je mislio da je od nje. Ipak njihova šala je lekara i nju naterala na tugu, ali vrlo brzo se sve radosno završilo. Sretna zabuna je, kako autor kaže, „vesela pripovetka, al’ puna tuge i žalosti”, i to zato jer dvoje mladih moraju da izdrže da se ne gledaju, da pate jedno za drugim jer su im roditelji zavađeni. Uprkos poštovanju i prijateljstvu koje imaju, njihovi očevi su tvrdoglavi i neće lako da oproste malu svađu. Slučajnom zabunom se pomiriše.
Vesele pripovetke podsetiće čitaoca da mladi vole i da se zabave, da ne razmišljaju mnogo o nečemu drugom sem o provodu, piću i igri. Takođe ima i onih koji, i kad ostare, ne misle na ženidbu. Takav je gospodar Rada iz pripovetke Jedan po jedan, „pripovetke pune svatova”. Ovo je pripovetka koja će čitaocu sigurno biti i draga i duhovita, jer govori o jednoj družini koja se okupljala u kafani „Kod dromedara”, dok polako nisu počeli da se žene. Članovi ekipe plašili su se da će im se druženja smanjiti zbog oženjenih – nisu, ali gospodaru Radi ko god spomene da se ženi, „on samo odgovori: ’Jok!’”. Ilija Ognjanović Abukazem za ovu priču ima i lep uvod, koji govori o prolaznosti vremena i o uspomenama:
„Vreme juri napred kao da se pomamilo. Niti ga možeš namoliti da malo zastane, niti mu možeš zabraniti da tako ludo ne prolazi, da ne tone u more večnosti, nego da se donekle zadrži, da uživamo u onome što nam je donelo i dalo.
[…]
Onda nam je ostalo još samo sećanje naše na ono što je prošlo. Sećanje na minulu mladost našu, na radosti i tugu što nam je vreme donelo, donelo pa naglim koracima umaklo, ostavljajući nam darove svoje, koje katkad nosimo na veselom srcu, a kadikad opet na krilima uzdisaja.”
Treba da skrenemo pažnju da Vesele pripovetke jesu tu da izmame osmehe, ali vrlo je važno da znamo da one nose i ozbiljne poruke i podsećaju na osnovne životne vrednosti. U nekim pričama iz ove zbirke ima i tuge i zebnje, ima poteškoća i nevolja sa kojima se srećemo, ali sve one se uz šalu lakše prevaziđu.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge zbirke pripovedaka među kojima su: Pripovijetke Isaka Samokovlije, Stotina šaljivih priča Luke Grđića Bjelokosića, Iz Hercegovine Svetozara Ćorovića, i druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Knjigu Vesele pripovetke pogledajte OVDE, a sva dela Ilije Ognjanovića Abukazema OVDE.