Druga knjiga o narodnim običajima i verovanjima Valja se, ne valja se 2 dr Milana Jovanovića Batuta neminovno će izazvati oduševljenje čitalaca sa našeg podneblja. Ovaj lekar i narodni prosvetitelj je napisao brjne knjige kako bi ljudima skrenuo pažnju da čuvaju zdravlje, izbegavaju opasnosti i neguju bolesne na najbolji način. U ovim delima pokazuje koliko se posvetio proučavanju narodnog života kako bi detaljno opisao greške vezane za orede i običaje!
Možemo videti da on nij bio običan lekar, već čovek koji je duboko razumeo i narodne običaje i stil života. I to ne kao površni posmatrač, već kao neko ko je umeo da prepozna njihov značaj za zdravlje i svakodnevicu ljudi.
ŽIVA SLIKA NARODNOG ŽIVOTA
U knjizi Valja se ne valja se 2 Milan Jovanović Batut izdvojio je najtipičnije običaje i verovanja koja su pratila ženu kroz trudnoću, porođaj i prve dane brige o novorođenčetu. I tu leži čar njegovog dela – on nam pokazuje jednu živu sliku kulture, svakodnevice i narodnog iskustva. A sve to je izrečeno kroz pravila o tome šta se „valja“ i „ne valja“ u narodu.
Posebno skreće pažnju što Batut ne staje na pukom nabrajanju, već sa izuzetnim osećajem da pronikne u suštinu narodne misli, koristeći razum pokazuje da među tim običajima ima i divnih, plemenitih i korisnih praksi, ali i onih koji su bili opasni po zdravlje i koje je trebalo prevazići.
VEROVANJA UMESTO NAUKE
Čitajući knjigu Valja se ne valja se 2 Milana Jovanovića Batuta, kao da gledamo kroz prozor u prošlost. U vreme kada su narodna verovanja bila jedina nauka kojoj se verovalo. A autor, sa svojim lekarskim znanjem i dubokim razumevanjem čoveka, daje nam neprocenljiv vodič kroz važne životne trenutke: trudnoću, porođaj i prve dane sa novorođenčetom.
U knjizi „Valja se, ne valja se dva“ Milan Jovanović Batut posebno skreće pažnju na brojne opasne biljke koje su narod koristio tokom porođaja i u nezi novorođenčeta. O njihovom dejstvu je postojalo tek delimično znanje – dovoljno da se veruje u njihovu moć, ali nedovoljno da bi se shvatile stvarne opasnosti koje one nose.
ČISTOĆA I NEČISTOĆA
„Valja se, ne valja se dva“ takođe otkriva koliko su osnovna higijenska pravila bila nedovoljno poznata. Žene su često rađale u uslovima koji nisu bili sasvim čisti. A ni bebe nisu uvek dolazile na svet u zdravom okruženju. Narod nije razumeo da se bolesti mogu prenositi telesnim tečnostima. Ili da truljenje tkiva nosi smrtnu opasnost. Verovalo se u brojne praznoverice bez ikakvog realnog uporišta. Sve to je dodatno otežavalo ženama i deci taj najosetljiviji period.
Ipak, Valja se, ne valja se 2 ne prikazuje prošlost samo u crnim tonovima. Pažljivo su izdvojeni najkorisniji, ali i oni odvratni, opasni paganski običaji. Milan Jovanović Batut kao lekar hvali one norme koje su trudnu ženu i porodilju štitili do teških poslova. Time pokazuju brigu za ženu i njenu bezbednost. Iako ističe da verovanje da će se „nešto loše desiti majci ili detetu ako se pravilo prekrši“ nema stvarnog utemeljenja. On generalno dopušta, pa čak i podržava, one običaje koji su u skladu sa prirodom i koji su zaista mogli da pomognu zdravlju.
NEMA POŠTEDE ZA TRUDNICE
S druge strane, Batut oštro primećuje da je u narodu dugo postojao nemar prema trudnicama i porodiljama. Žene su neretko terali da obavljaju poslove koji su bili direktno opasni po njihov život, trudnoću ili po dete. Time su ugrožavali ono što je trebalo da bude najviše čuvano i zaštićeno. Valjda su kao kontrast takvom postupanju nastali poštedni običaji.
Srećom, većina tih štetnih običaja nije se održala do danas – verovatno zahvaljujući upravo ličnostima poput Milana Jovanovića Batuta. On i njemu slični su su svojim radom i knjigama, kao što je „Valja se, ne valja se 2“, ukazali na njihove opasnosti. Ipak, poneki trag tog sveta ostao je u pričama naših baka i deka. Kao eho starih vremena, ali, nezapisani, nestali bi sa njima.
Zato su Batutovi opisi u knjizi „Valja se, ne valja se 2“ dragoceni. Oni nisu samo naučna građa za istoričare i etnografe, već i putovanje u prošlost za sve nas. Ova knjiga omogućava da zavirimo u ta prohujala vremena. Da otkrijemo na koji su se način naši preci snalazili u najvažnijim trenucima života, u vreme trudnoće, porođaja i brige o detetu. Prikazuje nam se naša kultura iznutra, sa svim njenim vrlinama i zabludama.
Ovo delo ima svoje važno mesto u Portalibrisovoj ediciji Otrgnuto od zaborava uz dela Sime Trojanovića, Luke Grđića Bjelokosića,Tihomira R. Đorđevića.