Милан Јовановић Батут, један од најпознатијих српских лекара и просветитеља, у свом делу Препорођај показује велику посвећеност здрављу народа. Као човек који је одлично познавао обичаје, менталитет и свакодневне навике, он се трудио да својим саветима укаже на опасности које вребају из незнања, лоше хигијене и погрешних веровања. Његова мисија није била само лекарска, већ и просветитељска. Да народу приближи основе здравствених и хигијенских правила, како би се животни услови унапредили и болести предупредиле.
ЗДРАВЉЕ И ПОТОМСТВО
У Препорођају он се усуђује да пише и о теми репродуктивног здравља, која је дуго била табу у традиционалном, патријархалном друштву под снажним утицајем хришћанске моралности. Он на стручан и приступачан начин говори о плодности, односима и условима који су важни за здравље младих људи, али и за здравље њиховог потомства. Ово сведочи о његовој храбрости да у јавни дискурс унесе теме које су до тада биле скривене, а од суштинског су значаја за народно здравље.
Иако у делу Препорођај Милан Јовановић Батут често наступа конзервативно и моралистички, саветујући младе да ступају у односе тек у браку, да остану у моногамним везама, да избегавају страсти и пороке попут алкохола, овакви ставови нам данас могу деловати застарело. Ипак, треба их посматрати у контексту његовог времена.
Када је таква реторика имала циљ да заштити људе од болести, нежељених трудноћа и друштвене пропасти напуштених жена и њихове деце. Батут показује како се култура и медицинско-морална правила мењају у складу са развојем друштва и медицинских могућности.
СВЕ ЈЕ ПРИЛАГОЂЕНО НАШЕМ ЧОВЕКУ
Посебна вредност дела Препорођај огледа се у томе што Батут своје упуте не заснива на туђим искуствима, већ их прилагођава српском народу. Он пише јасно, једноставно, и бави се типичним проблемима које је приметио у нашем окружењу – од погрешних навика и обичаја, до позитивних пракси које хвали и подржава.
Уочава да се многи народни обичаји, иако засновани на веровањима или страху, заправо труде да усмере људе на исправна понашања – на хигијену, умереност, породичну стабилност и здраво потомство.
Дело Препорођај је занимљиво и као сведочанство живота српског народа у прошлости. Иако лекар, Милан Јовановић Батут узео је улогу гласноговорника и просветитеља. Он описује не само недостатак образовања и знања о хигијени, већ демонстрира да се нешто поводом тога може урадити. Он улаже сопствени труд да унесе промену.
И данас видимо плодове тог залагања. Наш савремени начин живота потврђује колико је напредак могућ када појединци посвете свој рад друштву. Књига је уједно и етнографска грађа, јер бележи део историје наше медицине и културе, показујући колико се обичаји и морална правила мењају током једног или два века.
БРАК И СЕКСУАЛНОСТ
Када се чита Препорођај, видимо да је Милан Јовановић Батут приказао супротан модел у односу на данашње поимање брака и сексуалности. Док савремени мислиоци попут Харарија, Питерсона, Јалома или нашег Миливојевића расправљају о браку из љубави, страсти и сексуалне привлачности, и готово да је јасно да борба за слободну љубав и одабир партнера није довела до очекиваног циља. Посматрајући околности својих времена, Батут заговара уздржаност, ред и друштвену одговорност. Он признаје човекове урођене потребе, привлачност, љубавни зов итд., али и опасности које се у њима крију.
Он се заправо залаже се за она друге универзалне људске потребе – за блискошћу, за љубављу, стабилношћу… Када су у питању љубав и сексуалност, данас, након открића средстава заштите и превенције болести, људи су добили већу слободу, али и нове изазове – усамљеност, менталне тегобе и нестабилност породице.
КУЛТУРНЕ ПРОМЕНЕ И ЕГЗИСТЕНЦИЈА
Зато је дело Препорођај и данас драгоцено. Оно није само медицински приручник из прошлости, већ и огледало културних промена.
Подсећа нас да свака епоха има своја правила и изазове, а можда нам управо данас недостаје један „нови Батут“. Човек који би савременим језиком указао на опасности и изазове нашег времена, баш као што је он то чинио пре више од једног века.
Препорођај Милана Јовановића Батута уз књиге Ваља се не ваља се , књига прва, Ваља се не ваља се, књига друга, као и дела Луке Грђића Бјелокосића, Тихомира Р. Ђорђевића и других непроценљива су сведочанства о нашим прецима, животу у прошлости и могућностима да се грешке пренебрегну и да прогрес друштво доведе у боље стање, без заборава лепих елемената традиције.
Сва дела овог писца можете пронаћи ОВДЕ.