Zbirka pesama Nikole Đorića ima vrlo simpatičan naslov – Ljubice – i već njime nagoveštava svoju temu. Đorić će to i u prvim redovima svog predgovora reći:
„Pesmice ove nazvah Ljubicama zato što im je svima predmet ljubav, i to vesela i vedra ljubav, bez prekora, bez uzaludnih uzdisaja, bez nesaslušanih doziva i tome sličnoga. Na toliko načina iskazivano je od pamtiveka to najodličnije osećanje čovekovo, pa ipak to ne smeta ničim i nikom da beskrajnu početkom i svršetkom žicu i dalje ispreda. Nije li to znak da je ljubav opšta, večna i da je nikad ne može manjkati u čovečanstvu, jer je svojstvena svima skupa i svakom pojedincu posebice?”
Ljubice Nikole Đorića objavljene su 1892. godine u Nišu. Autor je pesničku zbirku podelio na tri celine:
„U prvi deo stavio sam takve gde se više priča, gde je iskazan kao neki događaj, kao nešto odnosito na nekoga trećega. U drugi deo stavio sam čisto lirske pesme, gde se ističe lično sam pevač. U treći, najposle, deo došle su pesme ispevane na oblik bosanskih sevdalinaka.”
Đorić je pisao u duhu srpske romantičarske poezije, ali se njegovo pesništvo oslanja i na narodnu poeziju. Najznačajniji pesnici srpskog romantizma su Branko Radičević, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić. U njihovim pesmama preovlađuju ljubavni motivi, idealna draga, ali se javlja i motiv mrtve drage; javljaju se osećanja i radosti i tuge; a svi oni trude se da temelje svoje pesništvo na narodnoj lirici. Pa i sam Nikola Đorić radi isto. On peva o ljubavnoj sreći, o susretima zaljubljenih, mladalačkim ljubavnim začikavanjima i igrama, njihovom nestrpljenju i iščekivanju sledećeg viđenja… Jedna pesma iz zbirke Ljubice zove se Čik! i njeni stihovi pravi su primer tih ljubavnih nadmudrivanja:
Devojčica čika momče: čik se udari!
Momče kune belu ruku: bolje usala!
Devojčica čika momče: čik se prevari!
Momče kune svoja usta: bolje s’ raspala!
Opet veli devojčica: čik poljubi se!
Pa ga vraški pogleduje: čik prokuni se!
Gleda momče gde će dušu sad da izgubi:
One oči, ona usta mora da ljubi.
Nasmeja se devojčica: čik me uzmi sad!
Al’ za šalu ne zna momče, niti ima kad.
Odvede je belom dvoru, pa se venča s njom,
Pa joj veli: čik sad idi milom babi svom!
Ovo je pesma iz prve celine Đorićevih pesama, a neke od takvih su još i: Setno momče, Platnobelja Jana, Pitanje, Godet… Ovde su zastupljene i one pesme u kojima se devojke jadaju svojim majkama, govore im o svojim ljubavnim osećanjima, zebnjama da li će im biti uzvraćena ljubav…
Pesma Vezilja pokazuje kako se Nikola Đorić ugleda na narodnu liriku: devojka se poredi sa vilom, struk joj je tanak kao jela, obraća se boru zelenom, a momak dolazi na vranom konju.
Drugi deo počinje pesmama Slavopoj, Mojoj Srpkinjici, Stankine obrvice i tako dalje. U njima se govori o devojačkoj nestvarnoj, nesvakidašnjoj lepoti. Sada su tu duboke tišine u noći, u kojima se mladi pitaju da li ih dragi ili draga vole. Česti su motivi slavuja i cveća.
Treći deo pesničke zbirke Ljubice zove se Tamburice i tu su oni stihovi koji podsećaju na sevdalinke.
Sevdi, Jovo, moje sevdisanje,
Ubilo te moje uzdisanje!
Reč sevdalinka nastala je od turske reči „sevda”, što znači ljubav, a sevdah nas asocira na ljubavnu žudnju, bol, patnju. Pomenućemo pesme Žetelica Jela, Svađa i mirba, Bono drago, Sevdalija Jovo i materino zlato, Najveći jad… Mladim đuvegijama lek su jedino njihove drage…
Nikola Đorić je od ovih triju celina izdvojio Fazli-bega, romansu. Pun naziv pesme je Fazli-bego i ponosita Fata ili Priča o tome kako je Selma pravodadžika zadobila svilen kavad i dva fistana. Kao i u drugim pesmama u ovoj zbirci, i ovde su dominantni turcizmi, a čitalac ima mogućnost da se upozna sa muslimanskim svetom i njihovim običajima. Ljubav između Fate i Fazli-bega razvija se u Nišu, koji je toliko vremena bio turski da je Đorić odabrao s namerom da deluje još upečatljivije. Moglo bi se reći da ove pesme podsećaju i na pesme Alekse Šantića.
Ukoliko volite srpsko romantičarsko pesništvo, poeziju Radičevićevu, Šantićevu, Zmajevu, ne sumnjamo da će i Ljubice Nikole Đorića biti pravi izbor za vas!
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate knjige poezije, među kojima su: Sa starih žica Stevana P. Beševića, Jelenine pesme Jelene Dimitrijević, Trenuci i raspoloženja Danice Marković i brojne druge.
Knjigu Ljubice pogledajte OVDE, a sva dela Nikole Đorića OVDE.