Iz Stare Srbije (1908), prva zbirka pripovedaka Grigorija Božovića, jedna je od najznačajnijih zbirki pripovedaka napisanih pre Prvog svetskog rata. Pisac je bio duboko inspirisan životom, kulturom i sudbinom Srba na prostorima Kosova i Metohije, kao i susednih krajeva koji su istorijski bili poznati kao Stara Srbija.
Grigorije Božović je pisao kraće prozne forme, uglavnom pripovetke i putopise. Izdavačka kuća Portalibris do sada je objavila: šest njegovih zbirki pripovedaka (Iz Stare Srbije, Teška iskušenja, Roblje zarobljeno, Neizmišljeni likovi, Pod zakonom, Pripovetke) i četiri knjige putopisa (Sa sedla i samara, Čudesni kutovi, Uzgredni zapisi i Urezane istine).
Tematika zbirke pripovedaka Iz Stare Srbije
Prva zbirka pripovedaka Grigorija Božovića posve je neuobičajena ne samo u odnosu na piščev kasniji pripovedački rad nego i za sva ona dela koja govore o „krvavom kraju” Stare Raške i Kosova i Metohije u davnim turskim vremenima. Osam pripovedaka čine ovu zbirku: Dva padišahova roba, Mali dever, Prvi korak, Zapis, Kramar, Uoči svetoga, Mitrovački potomak Budaline Tala, U zemlji bez suda…
Božović često piše o teškom položaju srpskoga naroda pod tuđinskom vlašću, njegovoj neizmernoj žrtvi da bi se očuvala vera, jezik i običaji. Međutim, upravo je tematika ono što zbirku Iz Stare Srbije odvaja od svih drugih: one, na primer, govore o dobrim i poštenim begovima i zadovoljnoj i mirnoj raji (Dva padišahova roba, Prvi korak), silnim junak-devojkama i maminim sinovima (Mali dever), efendijama koje žale i štede siromahe i nezasitim popovima, koji ih nemilosrdno gone (Uoči svetoga). Takođe, ove priče su uglavnom vedre i vesele, pune optimizma i nade da će budućnost doneti bolje dane.
Posebno interesantna je priča pod nazivom Zapis, koja u prvom licu, u formi ispovesti pripoveda o tome kako je velika turska gospođa, hanuma, došla kod učenog Srbina, pravoslavca, da joj piše zapis koji će pomoći njenoj snahi da rodi živo i zdravo dete. Pored toga što je mestimično humorna, vedrog i veselog tona, ova priča je i dirljiva i veoma emotivna.
Pripovetka Uoči svetoga je jedina koja ima zaista tragičan i potresan zaplet, ali se i ona na kraju otvara ka optimizmu, jer glavni junak sa nadom u bolje sutra nastavlja svoj život.
Omiljena tema Grigorija Božovića su zapravo ljudi, i to obični ljudi – seljaci, trgovci, sveštenici – obe nacionalnosti i obe vere, i srpske i turske. Svoje likove pisac prikazuje sa izuzetnom empatijom i razumevanjem i, što je najinteresantnije, bez ikakve pojednostavljene i banalne stereotipizacije.
Osnovna ideja zbirke pripovedaka Iz Stare Srbije
Priče iz ove zbirke oslanjaju se na autorovo iskustvo iz vremena njegovog boravka u krajevima koje opisuje, gde je kao publicista, ali i predstavnik vlasti, svedočio mnogim važnim događajima, upoznao mnogo interesantnih ličnosti, ali i kada je, nesumnjivo, stekao čvrsto uverenje da samo međusobnom saradnjom, razumevanjem i poštovanjem drugačijih običaja i drugačijeg kulturnog nasleđa prostor nekadašnje Stare Srbije, a današnjeg Kosova i Metohije, može da se oporavi i da napreduje.
Među našim izdanjima pronađite još interesantnih i manje poznatih pripovedača, kao što su: Niko Bartulović (Ljudi na ostrvu, Ivanjski krijesovi), Svetozar Ćorović (Moji poznanici, U časovima odmora), Branimir Ćosić (Egipćanka i Priče o Boškoviću, Kao protekle vode) i mnoge druge.
Sva dela Grigorija Božovića možete videti OVDE, a zbirku pripovedaka Iz Stare Srbije OVDE.