Lazar Arsenijević Batalaka (1793–1869) bio je srpski istoričar, političar, ministar prosvete i pravde, državni savetnik.
Postoje različiti podaci o tome koje godine je rođen Batalaka, pa dok neki uzimaju 1793, drugi za njegovu godinu rođenja uzimaju 1795. I dok se tako različito polemiše o njegovom rođenju, sa sigurnošću se zna da je Lazar Arsenijević Batalaka sinovac bukovičkog prote Atanasija Antonijevića. Njegova porodica se doselila iz Turske u Austriju, Srem, za vreme Kočine krajine. Kada mu je bilo četiri godine, ostao je bez oca. Svoje detinjske dane provodio je u Zemunu, a u Beograd je prešao sa majkom i bratom, po Batalakinim beleškama, 6. maja 1807. godine.
Lazar Arsenijević Batalaka je važio za jednog od najobrazovanijih ljudi tog vremena. U Beogradu se upisao na Veliku školu, koju je uspešno završio. O Velikoj školi, nastanku i radu, Batalaka će pisati u svojoj Istoriji Srpskog ustanka. U vreme kada je završavao školu, Srbija je doživela propast – 1813. godine – pa se ponovo vraća u Srem, tadašnju Austriju. Ovo izbeglištvo ima za njega i neke dobre strane. Naime, u blizini manastira Feneka, gde je provodio ove dane, bio je i Karađorđe. Batalaka je od njega i od drugih važnih ljudi slušao mnogo o Prvom srpskom ustanku i uopšte o srpsko-turskim odnosima.
Kada je ruski car Aleksandar I pristao da primi srpske izbeglice na rusku teritoriju, Lazar Arsenijević Batalaka je rado otišao 1814. godine. Živeo je u Hotinu, potom u Kišinjevu, gde je svoje znanje prenosio na decu bogatijih Srba izbeglica. Ove dane, tj. godine, proveo je u siromaštvu i bolesti. Volju za životom pronalazio je u detaljnijem bavljenju oko podataka u vezi sa Prvim srpskim ustankom. U Rusiji je Batalaka proveo trinaest godina, a kada je poželeo da se vrati u Srbiju, knez Miloš nije bio rad da primi one koji se vraćaju. Tek 1827, po pisanju molbi, uspeo je da dođe u Srbiju, a potom je i zaposlen na mestu državnog činovnika. Kasnije je bio predsednik okružnog suda u Beogradu, član Društva srpske slovesnosti, član Zemaljskog saveta, da bi na kraju došao do pozicije ministra pravde i prosvete.
Lazar Arsenijević Batalaka je najpoznatiji po svojoj Istoriji Srpskog ustanka, kojoj se bio vrlo posvetio, i ona predstavlja jedno od značajnijih i obimnijih dela o istoriji Srbije s početka 19. veka.
Nadimak Batalaka dao mu je Dimitrije Davidović, srpski političar, diplomata i publicista. Zapravo Batalaka je spoj dveju reči: bata Lazar, bata Laka.
Godine 1869. je umro u Beogradu i sahranjen je na Tašmajdanskom groblju.
Sva dela Lazara Arsenijevića Batalake pogledajte OVDE.