Ilija Ognjanović Abukazem (1845–1900) bio je ugledni srpski lekar i književnik.
Rodio se u Novom Sadu, u jednoj najstarijih novosadskih porodica. Ovde se školovao, kao i u Sremskoj Kamenici i Sremskim Karlovcima, a po završetku nižih razreda gimnazije upisao je medicinu u Pešti. Dobio je stipendiju Tekelijanuma, koja je bila namenjena najboljim srpskim učenicima i studentima. Diplomirao je u Beču, bio na specijalizaciji hirurgije i važio je za jednog od najboljih srpskih lekara. Vratio se u Novi Sad i postao lekar na veoma dobrom glasu. Srpska dobrotvorka Marija Trandafil izabrala ga je za svog ličnog lekara. Bio je postavljen za upravnika Porođajnog odeljenja bolnice u Novom Sadu. Tokom života napisao je i više stručnih radova iz oblasti medicine. 
Kada je u pitanju književni rad Ilije Ognjanovića Abukazema, još u đačkim danima pokazao je interesovanje za pisanje. Već tada je pokrenuo časopise Zolju i Đački venac, u kojima se mogla čitati učenička proza i poezija. I on je počeo da piše za poznate listove, među kojima su Danica i Zmaj, a potom i Žiža i Starmali. Kako su ovo časopisi koje je uređivao Jovan Jovanović Zmaj, Abukazem je počeo s njim da sarađuje, a iz tog zajedničkog rada mnogo je i naučio. Objavljivao je pod pseudonimom Abukazem, te je tako ostao poznat. Mnogi smatraju da je on od Zmaja učio kako da bude bolji humorista i satiričar. Zanimljivo je i da je časopis Javor, koji je izdavao i uređivao Zmaj, nakon dugogodišnje obustave Ilija Ognjanović Abukazem obnovio i postao njegov devetnaestogodišnji urednik.
Najpoznatiji je po humoristično-satiričnom listu Abukazemov šaljivi kalendar, koji je pokrenuo 1878. godine u Novom Sadu. Takođe njegove Šale i satire i Vesele pripovetke su vrlo značajne za humorističnu prozu.
Želevši i smatravši da je važno sačuvati uspomene na naše velikane, objavio je Zanimljive priče i beleške iz života znamenitih Srba i Grobovi znamenitih Srba što su im kosti u Novom Sadu pokopane.
Ilija Ognjanović Abukazem bio je član i potpredsednik Književnog odeljenja Matice srpske, dopisni član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.
Umro je u pedeset petoj godini i sahranjen na Almaškom groblju u Novom Sadu.
Sva dela Ilije Ognjanovića Abukazema koja je objavio Portalibris pogledajte OVDE.