U subotu, jedanaestog septembra ove godine održana je promocija poslednja dva romana Marije Milojević, „Obećaj mi večnost” i „Senka nad Montanom”. U nastavku čitajte Marijine utiske:
Ovom prilikom bih volela da se zahvalim svima koji su svojim prisustvom ulepšali ovaj događaj, ali i da pomenem one koji su doprineli izgledu i kvalitetu mojih dela, a koji, nažalost, nisu mogli da prisustvuju promociji. Pre svega urednici romana „Obećaj mi večnost”, Snežani Palačković, potom Dušanu Svilaru i Ivi Štrljić, koji su svojim iskrenim komentarima dali podršku mom radu i naposletku Danici Petrović, autorki korica romana „Senka nad Montanom”.
Kroz razgovor s mojom dragom urednicom Jovanom Ristić, ujedno i urednicom romana „Senka nad Montanom”, dotakli smo se radnji romana, govorili smo o specifičnosti karaktera junaka, ali i o istinitim događajima koji se u njima obrađuju.
Pričali smo o načinima na koje pisci dobijaju inspiraciju, kako započinju samo pisanje, ali i koliko je teško držati pažnju čitaocu kroz nekoliko stotina stranica. Govorile smo o tome koliko stvari iz ličnog života pisac prenosi na svoja dela, o elementu neočekivanog koji je u radnji romana jako bitan, kao i o umeću da se uđe u lik svakog junaka i kroz njega priča iznese na najbolji mogući način.
Bilo mi je naročito drago da kroz razgovor sa Jovanom shvatim da sam uspela da podstaknem mlade na čitanje, ali i da sam razbila predrasudu o jednostavnosti romana ljubavno-kriminalističkog žanra. Lično smatram da je ta tematika nepravedno zapostavljena, makar na našoj čitalačkoj sceni, i zaista mi je drago ukoliko sam makar malo promenila opšte mišljenje o ovoj vrsti književnosti.
Ono što mi se veoma dopalo i što bih volela da izdvojim kao ideju za sam kraj jeste zapažanje do koga smo kroz pitanja publike došli. Nit koja se provlači kroz moje romane i ono što ih sve povezuje je ideja da ljudskost zaista može da nam pomogne u prevazilaženju najvećih strahova i u zaboravljanju tragične prošlosti.
Za kraj mi ostaje samo da se još jednom zahvalim svima na podršci i da kažem da se zaista nadam što skorijim i češćim prilikama da se okupljamo, upoznajemo i pričamo o knjigama, a kroz njih i o životu uopšte.