Premda je Jovan Dučić ostao najviše upamćen po svojim pesmama ili putopisnoj prozi Gradovi i himere, nemoguće je ne pomenuti i njegovu diplomatsku karijeru, koja je bila vrlo uspešna. Postavši najpre pisarom u Ministarstvu inostranih dela 1907. godine, on kasnije biva postavljen za atašea u Carigradu, pa u Sofiji. Kasnije je njegova karijera išla uzlaznom putanjom, svuda ga je bilo, a za to vreme nije prestajao da piše i tad su nastajala njegova pisma, eseji, kao i Blago cara Radovana.
Baveći se diplomatijom, Jovan Dučić se neprestano zalagao da promoviše svoju državu u najboljem svetlu i da zastupa njene interese. Mnogo toga što svedoči ovoj činjenici možemo videti i u knjizi Verujem u Boga i u Srpstvo. Ona je sastavljena od publicističkih tekstova o „jugoslavizmu”, propasti jugoslovenske ideje, stvaranju nove države, ilirskom pokretu, federalizmu ili centralizmu. Tekst Federalizam ili centralizam: Istina o „spornom pitanju” u bivšoj Jugoslaviji štampan je 1942. godine u Čikagu, a takođe i Jugoslovenska ideologija: istina o „jugoslavizmu”. Dakle, knjiga je podeljena na tri dela, koja se zovu: Jugoslovenska ideologija, Federalizam ili centralizam i Dr Vlatko Maček i Jugoslavija. Svako od njih u sebi sadrži i zasebna poglavlja, pa ćemo izdvojiti naslove najzanimljivijih i onih koji sigurno izazivaju najveću zainteresovanost: Braća Srbi i braća Hrvati, Raspoloženje pre ujedinjenja, Istorijska grandomanija Hrvata. Treći deo, u kom se govori o Vlatku Mačeku, prati period Mačekove politike od 1929. do 1941. godine.
Verujem u Boga i u Srpstvo delo je koje izaziva i dan-danas veliku pažnju. Jovan Dučić pokreće niz vrlo osetljivih tema, i danas aktuelnih. On postavlja i objašnjava mnoga pitanja o Srbima i Hrvatima, koja su i te kako popularna, i govori o mnogim ličnostima: Nikoli Pašiću, Vlatku Mačeku, Anti Trumbiću, Paveliću, Starčeviću i drugim koji su obeležili taj period naše istorije. Kada pogledate i sam naslov, jasno je sve: autor veruje da će Srpstvo opstati i da će Bog pružiti veliku snagu srpskom narodu.
Jovan Dučić u knjizi Verujem u Boga i u Srpstvo, govoreći o odnosu Srba i Hrvata, dotiče se i pitanja folklora, narodne književnosti, najviše poezije, kao i štokavštine, čakavštine i kajkavštine. Dučić pominje Ljudevita Gaja, političara, lingvistu i književnika, i kaže za njega da je bio fasciniran Vukovim srpskim narodnim pesmama. Gaj je studirao filozofiju u Gracu, gde je imao priliku da nauči štokavštinu. Na osnovu toga se on zalagao da Hrvati prime srpski književni jezik, odnosno štokavicu, kojom se već govorilo po Dalmaciji i Slavoniji. O svemu ovome Dučić piše i ovde objašnjava da je ova ideja bila glavno delo ilirizma.
Čitalac će, čitajući Verujem u Boga i u Srpstvo Jovana Dučića, imati priliku da vidi kako je Dučić zapravo shvatao sve ličnosti koje su tada bile aktuelne i koje su na neki način uticale na odnos između srpskog i hrvatskog naroda. On će najpre reći da je Ante Starčević jedan srbofob, čovek koji uopšte nije želeo da kaže da Srbi postoje, već je sve vreme to odricao. Za Stjepana Radića navodi da je on učio od Starčevića, a takođe je mnogo pisao i o Paveliću. Pretpostavljamo da bi čitaocu bilo zanimljivo da pročita o Paveliću nešto i iz današnje perspektive, ne samo od Dučića, te preporučujemo knjigu Ante Pavelić: mračni um u vremenima zla, koju je napisao Boris Rašeta, ugledni novinar i pisac.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge knjige o srpskoj istoriji: Srbija pre sto godina Tihomira R. Đorđevića, Kralj Petar I Milenka Vukićevića, Bombardanje Beograda Jovana Ristića, Istorija srpskoga naroda LJ. Kovačevića i LJ. Jovanovića, Odnosi između Srbije i Austrougarske u XX veku Vladimira Ćorovića, i još mnoge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Verujem u Boga i u Srpstvo pogledajte OVDE, a sva dela Jovana Dučića OVDE.