Srpski narod neguje tradiciju i običaje odvajkada i po tome je specifičan u odnosu na druge narode sveta. Kod nas je vrlo važno ispoštovati obrede karakteristične za različite prilike. Tako postoje običaji koji su u vezi samo sa nekim verskim ili državnim praznicima, ali i oni koji nisu u uskoj vezi sa tim, nego ih se držimo u situacijama svečanim ili onim manje lepim. Važno je napomenuti da ne važe isti običaji za ceo srpski narod, već to zavisi od kraja do kraja naše zemlje, pa i od toga da li je stanovništvo muslimansko ili pravoslavno. Čini se da istok Srbije naročito dominira sa običajima u odnosu na ostatak države i ne prestaje da intrigira vlaškom magijom. Međutim, ovo se ne odnosi samo na različita sela i krajeva, već, kako i Sima Trojanović u knjizi Vatra u običajima i životu srpskog naroda kaže, dešava se da se u okviru jedne familije ne podudaraju običaji, a uzrok tog slučaja on nalazi u tome što mlada dolazi iz nekog drugog kraja, „ili baš iz istog sela, ali od doseljenika sa strane”. Uglavnom, svima nama je dobro poznato ona izreka: „kako običaj nalaže”, a i ona druga: „sto sela, sto adeta”.
Već sam naslov knjige Vatra u običajima i životu srpskog naroda autora Sime Trojanovića kazuje o čemu je reč: posmatra se vatra kao nezaobilazna metoda za izvođenje različitih rituala. Takođe, ne samo što su u knjizi objašnjeni pojedini običaji nego je autor navodio i poreklo same reči vatra (ili njenog sinonima oganj) i objasnio je mnogo toga o postanku vatre i sve u vezi sa mitom i legendom koji se tiču nje. Zaista je interesantno što ovde nećete čitati samo o simbolici vatre i njenoj upotrebi u magijskim radnjama, već možete saznati nešto više o reči vatra u jeziku i različitim govornim područjima, a tome se sigurno raduju svi ljubitelji i proučavaoci jezika.
Građa za knjigu Vatra u običajima i životu srpskog naroda nastajala je punih četrdeset godina i to tako što njen autor, Sima Trojanović, nije želeo da stvori delo tako što će sedeti kod kuće i pisati. Za ovako nešto potrebno je izlaziti na teren, obilaziti mnoge kuće, intervjuisati stanovništvo. Ono što je od velikog značaja jeste kako taj „intervju” treba da izgleda. Kako bi rezultat bio uspešniji, sagovornik treba da bude opušten, bez treme i bez ustezanja da govori, a to se može postići samo ako ispitivač iz skoro neobaveznog razgovora sazna mnogo toga. Sam Trojanović o tome govori u predgovoru ove knjige:
„Moj se način ispitivanja našeg naroda, koliko muških toliko i ženskih, osobito starih baka, sastojao u tome da im nikada ne prilazim sugestivnim pitanjima, nego da mi okolišnim putem sam svet priča.”
Za Vatru u običajima i životu srpskog naroda bilo je bitno ispitati najviše travare i vračare, jer one su te koje imaju osobene rituale za različite svrhe. Sima Trojanović je to dobro znao i mnogo je napora uložio da nađe prave, jer one nisu baš mnogo poverljive i retke su u nekim krajevima. Naglašava u predgovoru još da je na putovanja išao sam kako ga ne bi neko remetio i zbunjivao sagovornike i da je najviše voleo da ispituje obične ljude iz naroda. Trojanovićev osnovni cilj bio je da pribeleži što više običaja, da ih razvrsta po nekom sistemu i da izvede adekvatan zaključak. Zanimljivo je što, kada piše o običaju, navodi i selo gde je o tome čuo.
Knjiga Vatra u običajima i životu srpskog naroda Sime Trojanovića podeljena je na tematska poglavlja, kojih ima trideset sedam, uključujući i uvod. Možda su najzanimljiviji oni delovi koji govore o običajima na svadbi, a to se poglavlje zove Svadbene vatre. „Pred svadbu i o svadbi mnogo se koješta vrača i vatrom, kao silom protiv napasnih demona, uroka ili kakve bilo naudbe.” U većini slučajeva, ma koji kraj da je u pitanju, po dolasku u novi dom mlada ljubi ognjište i džara vatru i loži bolje. Pored ovoga, Trojanović piše i o osetljivim temama, mada aktuelnim, npr. u poglavljima Vatra uz trudnoću i Porodiljske vatre. Zapravo svašta se nešto radi jer se veruje da se vatrom teraju demoni: ako porodilja mora da izađe napolje pre nego što joj se dete krsti, onda treba da ima vatru u ruci; ako zaboravi pelene vani, kad ih unosi u kuću, treba da ih stavi malo iznad vatre, itd. Opisane su u knjizi i takozvane „žive vatre”, „posmrtne vatre”, paljenje sveća na neki praznik, i još mnogo toga.
Negde u poslednjim poglavljima knjige Vatra u običajima i životu srpskog naroda Sima Trojanović govori o pominjanju vatre u zagonetkama ili o simbolici boja.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge zanimljive etnografske knjige, među kojima su: Život Srba seljaka Milana Đ. Milićevića, Srpska narodna jela i pića Stanoja Mijatovića i Luke Grđića Bjelokosića, Čaršija i kultura Sretena Dinića, Starinska srpska jela i pića Sime Trojanovića, Život i običaji naroda srpskoga Vuka Stefanovića Karadžića. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Vatra u običajima i životu srpskog naroda pogledajte OVDE, a sva dela Sime Trojanovića OVDE.