Pisac Osmana, jednog od najvažnijih dela dubrovačke književnosti, ostavlja iza sebe i religiozno-refleksivni spev Suze sina razmetnoga. Prvi put je objavljen 1622. godine u Veneciji, godinu dana nakon objavljivanja Pjesni pokorne kralja Davida, još jednog dela sa religioznom tematikom.
Centralni motiv religiozno-refleksivnog speva Suze sina razmetnoga jeste motiv pokajanja. Ivan Gundulić se poslužio ovim biblijskim motivom iz Jevanđelja po Luki, u kome je reč o bludnom sinu. Delo je podeljeno u tri naslovljena pevanja, odnosno u tri „plača”: Sagrešenje, Spoznanje i Skrušenje. Ispod naziva svakog od triju plača nalazi se i citat iz Jevanđelja po Luki.
Sin razmetni, glavni lik, započinje spev monologom, u kome govori o svome grehu. Poređenjem sa očevim slugama i životinjama, želi da ukaže na činjenicu koliko je trenutno ništavan – ostala mu je samo pustoš, zemlja i glad.
Apostrofirajući ženu bludnicu, izdajnicu, čitalac saznaje koji je jedan od grehova koje je počinio glavni lik. Ova „bludnica”, zbog koje se razmetni sin izgubio u pravim životnim vrednostima, ima zlatne vlasi, mio i topao pogled, koji bi svakog naveo da se zaljubi. Slede stihovi koji nam donose barokne slike, gde je žena stara, blede kože… Potom aludira na lažnu njenu lepotu, a karakter njen prikazuje kroz kontraste:
„Medna je riječca, srce otrovno, oči ognjene, prsi od leda; ljubit kaže, mrzi skrovno…”
Kako je želeo da bude hedonista, sin razmetni polako gubi sve, rasipa blago i zlato, da bi na kraju dostigao vrhunac – počeo je da krade, izgubio stare prijatelje, a nova poznanstva gradi sa bludnim društvom, te se u potpunosti okreće od Boga.
Naredna dva plača donose nam junakovo shvatanje greha i na kraju iskreno pokajanje. Autor u potpunosti sprovodi svog junaka kroz jedan put greha. Čitajući, videćete da li je i kako glavni junak pronašao rešenje i koje su bitne pouke koje je naučio na svom putu stradanja.
Za razliku od dela religiozne tematike, Dubravka nam donosi nešto potpuno drugačije. Gundulić je u to vreme bio zaokupljen dešavanjima u Dubrovačkoj republici i zabrinut za njenu sudbinu zbog razlike u slojevima društva, pa je pastoralu Dubravka napisao kao alegoriju za tadašnji život.
Dok čita ovu pastoralu, čitalac ulazi u svet vila, satira, pastira, ali i starog slovenskog božanstva. Radnja drame se dešava za vreme jednog prazničnog dana u Dubravi, koja predstavlja Dubrovačku republiku. Okvirna priča prati sudbinu Dubravke i Miljenka, para koji je trebalo izabrati za najlepšeg pastira i pastiricu. Zaplet je uspostavljen remećenjem očekivanog razvoja okolnosti u sceni kad Dubravka pripada Grdanu. Kroz Miljenkovo jadikovanje vidi se da su materijalne vrednosti nadvladale one istinske – sve vrline, ljubav i narodne običaje. Ipak, čitalac će se obradovati srećnim krajem, koji nam donosi spajanje Dubravke i Miljenka, u čemu je pomoglo božanstvo: Hoja, Lero i Dolerije.
Ivan Gundulić želi da slavi slobodu, što se i postiže u završnoj sceni ove drame. Cela pastorala ima prelep prirodni ambijent, sa slikom sela, cveća, buđenjem proleća… Nije Gundulić zaboravio ni da unese humor, koji će značajno doprineti ovom delu.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge drame, među kojima su: Simo Matavulj (Zavjet), Ivo Ćipiko (Drame i izabrane pripovetke), Branislav Nušić (Kneginja od Tribala i Pučina, Opasna igra i Običan čovek, Nahod i Večnost, Protekcija), Jovan Sterija Popović (Izabrane drame), Dragutin Ilić (Istorijske drame), Milutin Bojić (Pesme i drame) i mnoge druge. Sva naša izdanja naći ćete na Portalibrisovom sajtu i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Ivana Gundulića pogledajte OVDE.