Писац Османа, једног од најважнијих дела дубровачке књижевности, оставља иза себе и религиозно-рефлексивни спев Сузе сина разметнога. Први пут је објављен 1622. године у Венецији, годину дана након објављивања Пјесни покорне краља Давида, још једног дела са религиозном тематиком.
Централни мотив религиозно-рефлексивног спева Сузе сина разметнога јесте мотив покајања. Иван Гундулић се послужио овим библијским мотивом из Јеванђеља по Луки, у коме је реч о блудном сину. Дело је подељено у три насловљена певања, односно у три „плача”: Сагрешење, Спознање и Скрушење. Испод назива сваког од трију плача налази се и цитат из Јеванђеља по Луки.
Син разметни, главни лик, започиње спев монологом, у коме говори о своме греху. Поређењем са очевим слугама и животињама, жели да укаже на чињеницу колико је тренутно ништаван – остала му је само пустош, земља и глад.
Апострофирајући жену блудницу, издајницу, читалац сазнаје који је један од грехова које је починио главни лик. Ова „блудница”, због које се разметни син изгубио у правим животним вредностима, има златне власи, мио и топао поглед, који би сваког навео да се заљуби. Следе стихови који нам доносе барокне слике, где је жена стара, бледе коже… Потом алудира на лажну њену лепоту, а карактер њен приказује кроз контрасте:
„Медна је ријечца, срце отровно, очи огњене, прси од леда; љубит каже, мрзи скровно…”
Како је желео да буде хедониста, син разметни полако губи све, расипа благо и злато, да би на крају достигао врхунац – почео је да краде, изгубио старе пријатеље, а нова познанства гради са блудним друштвом, те се у потпуности окреће од Бога.
Наредна два плача доносе нам јунаково схватање греха и на крају искрено покајање. Аутор у потпуности спроводи свог јунака кроз један пут греха. Читајући, видећете да ли је и како главни јунак пронашао решење и које су битне поуке које је научио на свом путу страдања.
За разлику од дела религиозне тематике, Дубравка нам доноси нешто потпуно другачије. Гундулић је у то време био заокупљен дешавањима у Дубровачкој републици и забринут за њену судбину због разлике у слојевима друштва, па је пасторалу Дубравка написао као алегорију за тадашњи живот.
Док чита ову пасторалу, читалац улази у свет вила, сатира, пастира, али и старог словенског божанства. Радња драме се дешава за време једног празничног дана у Дубрави, која представља Дубровачку републику. Оквирна прича прати судбину Дубравке и Миљенка, пара који је требало изабрати за најлепшег пастира и пастирицу. Заплет је успостављен ремећењем очекиваног развоја околности у сцени кад Дубравка припада Грдану. Кроз Миљенково јадиковање види се да су материјалне вредности надвладале оне истинске – све врлине, љубав и народне обичаје. Ипак, читалац ће се обрадовати срећним крајем, који нам доноси спајање Дубравке и Миљенка, у чему је помогло божанство: Хоја, Леро и Долерије.
Иван Гундулић жели да слави слободу, што се и постиже у завршној сцени ове драме. Цела пасторала има прелеп природни амбијент, са сликом села, цвећа, буђењем пролећа… Није Гундулић заборавио ни да унесе хумор, који ће значајно допринети овом делу.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге драме, међу којима су: Симо Матавуљ (Завјет), Иво Ћипико (Драме и изабране приповетке), Бранислав Нушић (Кнегиња од Трибала и Пучина, Опасна игра и Обичан човек, Наход и Вечност, Протекција), Јован Стерија Поповић (Изабране драме), Драгутин Илић (Историјске драме), Милутин Бојић (Песме и драме) и многе друге. Сва наша издања наћи ћете на Порталибрисовом сајту и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Ивана Гундулића погледајте ОВДЕ.