Stefan Stefanović (1807–1828) je bio srpski književnik. Najpoznatiji je po tragediji Smrt Uroša Petog. Pored ovog dela, napisao je i nekoliko oda, koje su objavljivane u tada aktuelnim časopisima. Napisao je i šest pesama sa formom po uzoru na antičku. Stefanović je živeo veoma kratko, svega dvadeset jednu godinu. Živeo je i radio u Pešti i Novom Sadu. Studirao je najpre filozofiju, zatim pravo i na kraju tehniku. Preminuo je vrlo rano, od tuberkuloze. Poznato je da je stvarao po uzoru na Lukijana Mušickog, a bio je i zagovornik jezičke i pravopisne reforme Vuka Stefanovića Karadžića. Stefan Stefanović je kritički govorio o stanju u srpskoj književnosti svog vremena, o čemu se zna na osnovu sačuvanih pisama. Radio je na još jednoj drami – Stefan Dečanski, ali je ona ostala nedovršena usled piščeve rane smrti, a rukopis ovog dela je, nažalost, izgubljen.
Smrt Uroša Petog je istorijska tragedija i smatra se prvim originalnim delom iz tog žanra u srpskoj književnosti. U pitanju je tragedija u pet činova, iako postoje i pretpostavke da je prvobitno imala samo četiri čina. Prvo izvođenje tragedije Smrt Uroša Petog bilo je 1825. i tokom prvih izvođenja ona je doživela značajan uspeh. Ipak, delo je na neki način palo u zaborav jer je štampano tek 1840. ili 1841. godine, a smatra se da je uzrok tome i činjenica da je u međuvremenu Jovan Sterija Popović objavio nekoliko svojih dela. Osim rane smrti Stefana Stefanovića, smatra se da je razlog kasnog štampanja i njegov sukob sa mitropolitom Stratimirovićem.
Tragedija Smrt Uroša Petog pripada eposi romantizma. Ovo delo obrađuje temu iz srpske istorije, ali i motiv iz narodne književnosti. Reč je o motivu koji je postojao u srpskoj narodnoj tradiciji i po kom je poslednjeg srpskog cara Uroša ubio Vukašin Mrnjavčević, njegov prvobitni saradnik. Prema ovom verovanju, Uroš je Vukašinu prethodno dodelio titulu kralja i prepustio mu vladavinu Srbijom, čime ga je učinio svojim savladarom. Fabulu odlikuje i prikaz sukoba među vlastelom tog vremena. Prisutan je i motiv Dušanovog greha. Naime, reč je o Dušanu Silnom, koji je ubio svog oca Stefana Dečanskog u Zvečanu 1331. godine. U tragediji zbog ovog greha Dušanova duša nema mira, a zbog toga Uroša stiže kazna od Boga, u vidu Vukašina Mrnjavčevića, koji će Urošu oteti presto, ali i oduzeti život. Kao što je već rečeno, Smrt Uroša Petog se, osim na istorijske likove i događaje, u velikoj meri oslanja i na narodnu tradiciju, pa je tako u delu prisutan veliki broj likova iz epske poezije. Ono čime je Stefan Stefanović pokazao značajan talenat jeste upravo umeće da istorijske likove obradi poput likova iz narodne poezije, da im pripiše osobine likova iz narodne poezije. Tako se npr. u delu Uroševa majka zove Roksandra, što je ime Dušanove supruge u epskoj pesmi Ženidba Dušanova, a ne istorijska činjenica. Istorijska ličnost o kojoj je u ovom slučaju reč je carica Jelena, žena Dušana Silnog. Takođe, u Smrti Uroša Petog primećuje se uticaj Šekspira i Šilera. Istorijska građa je bilo delo Jovana Rajića.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris je reizdao i dela drugih i manje poznatih autora: Branislav Nušić (Kneginja od Tribala i Pučina, Opasna igra i Običan čovek, Protekcija, Nahod i Večnost, Iza božjih leđa i Tomaida), Jovan Sterija Popović (Izabrane drame), Ivan Gundulić (Suze sina razmetnoga i Dubravka), Đura Jakšić (Drame) itd. Sva naša izdanja naći ćete na Portalibrisovom sajtu i moguća je onlajn kupovina knjiga.