Живот и прикљученија

Како је Доситеј у сваком погледу желео да учествује у просвећивању свог народа, тако је и своју аутобиографију Живот и прикљученија написао не само као сведочанство о самом себи него и о друштву и времену у ком је живео. Својим причама о догађајима и наравоученијем покушава да усмери народ на прави пут: „Све што је материјално, бива и прође. Оно непролазно је богатство духа, знање и језик сваког народа, та неугасла истина о вечном трајању и онда када вас не буде више.” У жељи да пружи нова знања, да поучи и васпита, Доситеј се служи фолклором, мудрим изрекама, фамилијарним тоном у причању, а уз све то користи занимљиву фабулу, која окупира читаочеву пажњу и постаје му блиска.