NAHOD
Nahod je drama koja nosi naslov po jednom od glavnih junaka. Reč je o nahodu Momiru. S obzirom na to da se radnja drame Nahod odvija na dvoru cara Dušana 1349. godine u Prizrenu, jasno nam je da će ovo biti istorijska drama. Međutim, Nušić nam dozvoljava da takav osećaj steknemo u prvom činu, a onda već od drugog čina slede neočekivana dešavanja. Dolazi do preplitanja različitih interesa i strasti mnogih junaka, kao i do intriga i sukoba.
Radnja počinje razgovorom plemića lutalica, koji su gosti na Dušanovom dvoru. Jedan od njih priča priču o vitezu Filibertu i plavokosoj Margo, čija će se ljubavna priča završiti nesrećno. Već iz te priče možemo naslutiti da ćemo u drami pratiti ljubavnu priču koja neće imati lep kraj. Postavlja se pitanje i da li je prva ljubav jedina. U dalji tok razgovora se uvodi i Momir, koga je car kao dete poslao u Konstantinopolis da se obrazuje, i sad je caru od velike pomoći u vezi sa pravnim poslovima. Iako je Momir careva desna ruka, on ne zna ništa o planovima da udaju Grozdanu, Dušanovu i Jeleninu ćerku. Ostaje zbunjen kada mu Nikifor saopšti da je moguća veridba između sina imperatora Kantakuzena i caričice Grozdane. Nikifor, shvativši da se rađa ljubav između Momira i Grozdane, upućuje Momira na ovu moguću veridbu i govori mu da će možda i Momir biti taj koji će obavestiti caričicu. Monah pokušava da razbistri glavu Momirovu i ponavlja mu da su ga roditelji ostavili, a car ga je, idući u lov, našao i odveo u manastir.
Imamo priliku da sve vreme svedočimo Momirovoj privrženosti caru, ali svedočimo i Momirovoj i Grozdaninoj ljubavi. Kao što možemo da pretpostavimo, vlastela na dvoru je sebična i uvek rada da istraži sumnjive događaje i unese zaplet. Tako vlastela naslućuje, a potom i biva sigurna da je nahod carev sin. Još veći zaplet počinje kada na Saboru pokreću temu koja se odnosi na dešavanja sa bratom i sestrom koji su se zavoleli u zabludi. Koja će kazna biti za njih? Momir, i ne sluteći da mu je Grozdana sestra, daje razumno i mudro objašnjenje da za brata kazna bude smrt, a sestra da ide u manastir. Nakon toga, situacija kreće da se razrešava. Car je sada siguran da mora reći tajnu. Dok se sa crkve čuju zvona, koja simbolično zvone i označavaju krunisanje jedne ljubavi, mi sa nestrpljenjem čitamo i čekamo da vidimo šta će se desiti sa Momirom i Grozdanom. Da li će crkvena zvona krunisati večnu ljubav Momira i Grozdane na ovom svetu ili će ih ispratiti u večni život?
VEČNOST
Večnost je jedna od Nušićevih drama koja u sebi sadrži i fantastične elemente. Pripada muzičkoj drami i data je u tri slike. Nušić sam kaže da je ovakva fabula veoma interesantna i da se javlja u mnogim književnostima. Već sa početka XVI veka ovu fabulu koristi jedno glagoljsko delo, a i u novijoj književnosti fabula je zanimljiva i rado je pisci koriste. Janko Veselinović je ovakvu fabulu koristio za narodnu priču, a Dragutin Ilić piše roman na osnovu iste fabule.
Večnost nas vodi kroz tri slike, a na samom početku je Večnost i okarakterisana kao bajka u tri slike. Prva slika je naslovljena stihom da i mrtvi znaju voleti, druga nam govori da je trenutak u grobu kao večnost u životu, a onda dolazimo do treće slike, koja poentira prve dve i kaže: ko jednom uđe u grob ne pripada više životu.
Drama Večnost je i karakteristična po svoja dva lika, a to su Mit i Priča. Oni započinju scene i uvode nas u slike. Takođe, karakteristično za ovu dramu jeste i pojava hora. Kroz muziku i pesmu pratimo tok drame. I likovi govore u zanosu, dok njihov govor prati muzika. Uvodi se motiv prve ljubavi, međutim, njihova ljubav na ovom svetu ne može biti ostvarena, jer devojče boluje od teške bolesti i umire. Na samrti joj se momče zaklinje da će ispuniti zavet koji mu ona ostavlja, a to je da će na dan svojih svatova svratiti do njenog groba, na kom će tada cvetati ljubičica, i da će je on pozvati i daće mu poljubac koji mu sada duguje.
Početak drugog dela nam donosi i ispunjenje tog obećanja. Momče ostavlja svatove i svraća do njenog groba. Sada se unose u dramu fantastični elementi. U trenutku kada momak izađe iz groba, ugleda dvojicu profesora sa maskama konja i magarca. Iako se momku činilo da je prošao samo jedan trenutak otkako je ušao grob, zapravo je prošlo sto godina. Kako dvojici profesora ništa nije jasno nakon ubeđivanja sa momkom iz groba, odlučuju se da ga odvedu na kostimiranu igranku, koja se održava u čast proslave pedesetogodišnjice univerziteta. Na zabavi svi jednoglasno govore za čoveka iz groba da je u pitanju luda.
U završnici vidimo kako momče želi da pobegne u planinu, a onda se javljaju motivi samoće, gluve noći, kričanje zrikavaca. Momče se suočava sa svojim likom. Ostaje nam da vidimo da li će momče krenuti za onom ljubavi koja ga pesmom vodi u život ili će otići za svojom prvom ljubavi, koja ga vodi u večnost.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge drame: Posle milijon godina Dragutina Ilića, Crvena boja gospođe Lade Ljubice Radoičić, Đido Janka Veselinovića i Dragomira Brzaka, kao i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Nahod i Večnost pogledajte OVDE, a sva dela Branislava Nušića OVDE.