Momčilo Nastasijević jedan je od onih srpskih književnika koji će zauvek ostati upamćeni kao posebni stvaraoci. Poseban je Momčilo po mnogo čemu, a najviše po svom prepoznatljivom stilu pisanja, koji se najviše vidi u njegovoj poeziji, u zbirci pesama Sedam lirskih krugova.
Muzičke drame Međuluško blago i Đurađ Branković pisao je u stihu, ostavljajući mogućnost za komponovanje Svetomiru Nastasijeviću. Kako se u poeziji služi motivima iz različitih tradicija i naročito se oslanja na srpsko folklorno nasleđe, tako isto želi da unese te elemente i u svoje drame.
Međuluško blago je muzička drama u pet činova, zasnovana na bajkovitim elementima. Prvi put je objavljena 1927. godine. Radnja drame je smeštena na Balkan, među Srbima, kako sam pisac kaže, ali se tačno vreme i mesto ne znaju. Pored likova Neznanca, Bana, Bele i drugih, ovde se javljaju i razni horovi, među kojima su babe grobljarke, čija pesma nikad ne sluti na dobro. Horske pesme nekad liče na narodne bajalice, nekad na uspavanke, a često su sastavljene tako da prenose kletvu.
Nastasijevića smo već, analizirajući mu poeziju, okarakterisali kao nekog ko je u stalnoj potrazi za maternjom melodijom, a to možemo videti i u ovom delu, na primeru Neznanca, čoveka kome ne znamo poreklo ni pravo ime, ali koji će se vremenom otkrivati. Možemo ovo tumačiti i kao fantastiku, a naročito ako pogledamo da se u susretu Neznanca i vračare ona boji i oseća nešto što sluti na zlo u njemu i oko njega. Neznanac je lik koji je oštećen u smislu što ne zna ništa o svom poreklu, ali do saznanja teško uspeva da dođe, čak i kada mu je ono nadohvat ruke. Osim ovog tajanstvenog i zloslutnog susreta, cela atmosfera i vremena i prostora je tamna.
Uvođenjem Bele u radnju, Nastasijević razvija motiv incesta, koji je i te kako zastupljen u njegovim delima. Do samog venčanja Bele i Neznanca neće doći, iako je Ban spreman da ih venča umesto sveštenog lica. Bela će pred sam čin venčanja pasti mrtva, a to možemo tumačiti kao spas od skoro počinjenog greha. Daljim čitanjem sami ćete moći da otkrijete Neznančevu sudbinu, budete u svim zapletima i konačno dođete do raspleta…
Muzička drama Đurađ Branković već svojim naslovom sugeriše radnju o kojoj će se govoriti. Pretpostavljate da je reč o jednom istorijskom momentu, veoma važnom za srpsku istoriju i srpsku prošlost. Imali ste priliku da se podsetite Brankovića čitajući dela iz Portalibrisove edicije Otrgnuto od zaborava, u okviru koje smo reizdali obe knjige Čedomilja Mijatovića Despot Đurađ Branković.
Pet činova drame vode nas u dešavanja tokom 15. veka: prvi čin se odvija u Beogradu, drugi, četvrti i peti u Smederevu, a treći u Nekudimu. Ovde sada imate priliku da kroz stihove upoznate Jerinu, Maru, Đurđa i druge likove. Jerina je predstavljena kao žena u kojoj se čak ne budi ni svest o tome da je majka, jer ne zazire od toga da li će svoju kćer dati neprijatelju u ruke. Javlja se i sećanje na Vuka Brankovića, podsećajući na njegovu izdaju, te se smatra da se od tog greha teško oporavlja, što će se kasnije reflektovati na sve njegove potomke. Mara je oličenje dobra, spremna je da se žrtvuje i omogući prvenstveno ocu, pa i svima drugima bolji život.
Iako svaki od činova donosi neku emotivno napetu scenu, verujemo da će najveći utisak ostaviti na čitaoca scena opraštanja sa Đurđem, koji je na samrti, ali veruje u spasenje svoga naroda.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i druga dela Momčila Nastasijevića (Sedam lirskih krugova, Izabrani eseji, Rane priče i pripovetke, Drame). Takođe, u okviru ove edicije naći ćete i druge drame, kao što su: Milutin Bojić (Pesme i drame), Miloš Cvetić (Todor od Stalaća), Laza Kostić (Drame),Đura Jakšić (Drame), Borisav Stanković (Koštana i Tašana), Jovan Sterija Popović (Izabrane komedije, Džandrljiv muž i druge drame, Izabrane drame), Dragutin Ilić (Istorijske drame) itd. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Momčila Nastasijevića možete pronaći OVDE.