Момчило Настасијевић један је од оних српских књижевника који ће заувек остати упамћени као посебни ствараоци. Посебан је Момчило по много чему, а највише по свом препознатљивом стилу писања, који се највише види у његовој поезији, у збирци песама Седам лирских кругова.
Музичке драме Међулушко благо и Ђурађ Бранковић писао је у стиху, остављајући могућност за компоновање Светомиру Настасијевићу. Како се у поезији служи мотивима из различитих традиција и нарочито се ослања на српско фолклорно наслеђе, тако исто жели да унесе те елементе и у своје драме.
Међулушко благо је музичка драма у пет чинова, заснована на бајковитим елементима. Први пут је објављена 1927. године. Радња драме је смештена на Балкан, међу Србима, како сам писац каже, али се тачно време и место не знају. Поред ликова Незнанца, Бана, Беле и других, овде се јављају и разни хорови, међу којима су бабе гробљарке, чија песма никад не слути на добро. Хорске песме некад личе на народне бајалице, некад на успаванке, а често су састављене тако да преносе клетву.
Настасијевића смо већ, анализирајући му поезију, окарактерисали као неког ко је у сталној потрази за матерњом мелодијом, а то можемо видети и у овом делу, на примеру Незнанца, човека коме не знамо порекло ни право име, али који ће се временом откривати. Можемо ово тумачити и као фантастику, а нарочито ако погледамо да се у сусрету Незнанца и врачаре она боји и осећа нешто што слути на зло у њему и око њега. Незнанац је лик који је оштећен у смислу што не зна ништа о свом пореклу, али до сазнања тешко успева да дође, чак и када му је оно надохват руке. Осим овог тајанственог и злослутног сусрета, цела атмосфера и времена и простора је тамна.
Увођењем Беле у радњу, Настасијевић развија мотив инцеста, који је и те како заступљен у његовим делима. До самог венчања Беле и Незнанца неће доћи, иако је Бан спреман да их венча уместо свештеног лица. Бела ће пред сам чин венчања пасти мртва, а то можемо тумачити као спас од скоро почињеног греха. Даљим читањем сами ћете моћи да откријете Незнанчеву судбину, будете у свим заплетима и коначно дођете до расплета…
Музичка драма Ђурађ Бранковић већ својим насловом сугерише радњу о којој ће се говорити. Претпостављате да је реч о једном историјском моменту, веома важном за српску историју и српску прошлост. Имали сте прилику да се подсетите Бранковића читајући дела из Порталибрисове едиције Отргнуто од заборава, у оквиру које смо реиздали обе књиге Чедомиља Мијатовића Деспот Ђурађ Бранковић.
Пет чинова драме воде нас у дешавања током 15. века: први чин се одвија у Београду, други, четврти и пети у Смедереву, а трећи у Некудиму. Овде сада имате прилику да кроз стихове упознате Јерину, Мару, Ђурђа и друге ликове. Јерина је представљена као жена у којој се чак не буди ни свест о томе да је мајка, јер не зазире од тога да ли ће своју кћер дати непријатељу у руке. Јавља се и сећање на Вука Бранковића, подсећајући на његову издају, те се сматра да се од тог греха тешко опоравља, што ће се касније рефлектовати на све његове потомке. Мара је оличење добра, спремна је да се жртвује и омогући првенствено оцу, па и свима другима бољи живот.
Иако сваки од чинова доноси неку емотивно напету сцену, верујемо да ће највећи утисак оставити на читаоца сцена опраштања са Ђурђем, који је на самрти, али верује у спасење свога народа.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздата и друга дела Момчила Настасијевића (Седам лирских кругова, Изабрани есеји, Ране приче и приповетке, Драме). Такође, у оквиру ове едиције наћи ћете и друге драме, као што су: Милутин Бојић (Песме и драме), Милош Цветић (Тодор од Сталаћа), Лаза Костић (Драме),Ђура Јакшић (Драме), Борисав Станковић (Коштана и Ташана), Јован Стерија Поповић (Изабране комедије, Џандрљив муж и друге драме, Изабране драме), Драгутин Илић (Историјске драме) итд. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Момчила Настасијевића можете пронаћи ОВДЕ.