Од укупно шест драма које је написао Момчило Настасијевић у овој књизи се налазе три, и то оне које не припадају музичким драмама. То су драме Недозвани, Господар Младенова кћер и Код вечите славине. У њима, за разлику од Међулушког блага, нема елемената фантастике, већ се више ослања на реалан простор и време, а заједничко им је то што су засноване на мотиву инцеста.
Драма Недозвани први пут је објављена 1924, али је Народно позориште одбило да је изведе, те се она опет штампа, као нова верзија, 1930. године. Радњу драме пратимо кроз четири чина, која се одвијају на Топчидерском брду. Први чин је смештен у кући брата Николе и сестре Бранкице, прецизније у Николиној соби, где затичемо Бранкицу како нешто преписује. Касније ћемо дознати да она и Никола живе посебним начином живота, да су међусобно веома повезани. Мирну атмосферу пореметиће долазак, тј. повратак Николиног друга Мазулина, који је сведок да велике стране земље не доносе ништа боље у односу на оно што већ имамо у својој отаџбини. Заплете и перипетије уносиће веома особен лик – конфликтна Мира, Николина жена. Њене особине сви ликови лако прозиру, али се чини да то најслабије и најспорије схвата и прихвата сам Никола. Неки критичари ће овај моменат спајати са Настасијевићевом музичком драмом Ђурађ Бранковић, повезујући Миру са Јерином.
За занимљиво и комично овде је заслужан Мазулино, чије је име метафорично и добио га је на основу његовог нимало успешног занимања. Сцена која нам доноси спој трагичног и комичног јесте и при завршетку, када Никола, који остаје доследан својим убеђењима до самог краја, и даље верује да ће му се вратити Мира, која је одбегла са Вукашином.
Господар Младенова кћер излази годину дана након што су изашли Недозвани, 1931. године, у цетињском часопису Записи. У њој Настасијевић, поред три чина, пише и епилог. Није прецизирано тачно место догађања, већ се зна само да је то једна варош у Србији за време Првог светског рата. Радња почиње разговором мајке и ћерке, Каје и Данке. Каја је представљена у готово потпуној мирноћи, посвећености и у сталном обраћању икони Свете Петке, жалећи што је изгубила синове. Веома је специфичан однос између оца и кћери – Младена и Данке – а то видимо када он избегава да је пусти да се уда и живи својим животом, а и њено обећање на прирженост оцу. У потпуности је другачији однос Данке и Каје, који се огледа у њиховим сталним супротстављањима.
Године 1935. објављена је драма Код вечите славине. Сам приказ чинова врло је необичан и радња се не одвија хронолошки, већ се, на пример, трећи чин одвија двадесет пет година пре првог и другог чина, а први чин четрдесет година пре пролога. Простор је врло сужен, па се све дешава углавном у самој кафани. Инцестуозна љубав јесте љубав између Романа и Магдалене. За недозвољену љубав њих двоје ће сазнати тек касније, када су већ заволели једно друго, а сазнање ни једно ни друго неће тако лако прихватити. Магдалена ће постати блудница, за разлику од Романа, који ће се повући у себе, сместити на таван кафане и размишљати о људским патњама.
Није само Магдалена несрећна жена у овом Настасијевићевом делу, већ су ту и Цветана и Тина. Читалац ће овде имати прилику да чита како жене упадају у невоље, постају жртве, те тешко успевају да пронађу излаз из одређених ситуација и дешава се супротно – из мање невоље упадну у још већу невољу.
Насупрот Стојану, који покушава да помогне Тини, Рапа је приказан у лошем светлу: бива злонамеран, повређује друге и уништава им животе. На крају, симболично, Рапа ће извршити самоубиство у подруму кафане. Подрум можемо тумачити као нешто што припада доњем свету, што је доле, ако посматрамо опозицију горе : доле, те носи негативну конотацију. Из тога следи да је очекивано да ће Рапа као негативан лик завршити на тај тачин на таквом месту.
Код вечите славине има пропратну музику, коју је писао Светомир Настасијевић, и ово је једна од сложенијих Момчилових драма, с обзиром на то да поред чинова има и пролог и епилог.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге драме српских писаца, међу којима су: Протекција Бранислава Нушића, Изабране драме Јована Стерије Поповића, Црвена боја госпође Ладе Љубице Радоичић, и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Драме Момчила Настасијевића погледајте ОВДЕ.