„Мисли” Божидара Кнежевића

 

Божидар Кнежевић је био велики мислилац и филозоф, али нажалост недовољно познат јавности и читалачкој публици. Ипак, једно од невеликог броја дела које је оставио иза себе јесте дело Мисли.

Мисли су први пут објављене 1902. године као засебна књига, а пре тога су објављиване у наставцима 1901. године у Српском књижевном гласнику. Представљају збирку обједињених афоризама. Са овом књигом Кнежевић оставља велики утисак како на књижевне критичаре и своје савременике, тако и на читаоце. С обзиром на то да је био филозоф, не чуди што и ово дело има филозофску подлогу. У Историји нове српске књижевности Јован Скерлић наводи да у делу Мисли има „много личнога, свога, готово аутобиографског”.

Афоризми који су се нашли у Мислима су филозофски, религиозни и моралистички. Укупан број скупљених афоризама који налазимо овде је 636. Афоризми су различити обимом, па налазимо неке који су састављени од само једне реченице, док су неки дужи, са већим бројем реченица.

Можемо рећи да је поглед на свет Божидара Кнежевића био донекле и песимистичан. Бавећи се егзистенцијалним питањима, он износи своје ставове и мишљења о свету и религији. Дубоко религиозан, покушава да објасни како различите области могу међусобно да се преплићу. Наиме, он повезује хришћанство и науку, па његов 216. афоризам гласи:

„Религија је топлота. Само хришћанство било је толико моћно да унесе велику топлоту у свет човеков и само из те велике топлоте могла се одвојити светлост модерне науке. Наука је светлост; потребну топлоту добија она само из религије; иначе је светлост науке хладна да би могла загрејати душу човекову.”

Такође, читалац бива упознат и са космолошким концепцијама, а многе његове мисли односе се на време, за које сматра да је вечно и бесконачно, да га је створио Бог, али да је оно створило све остало.

Залажући се да представи Бога као јединог узвишеног, често упућује критику друштву и појединцу. Жели да укаже свету на праве вредности, па говори о богатству, пријатељству, самоћи… Човека сматра као биће које је дужно свему за свој постанак и опстанак.

„Свет је за човјека још сат без казаљке; он чује куцање времена, али не зна које је доба.”

Оне људе који сматрају да је једино богатство потребно да би се неко уздигао на вишу лествицу у друштву назива ниским, обичним људима. За такве људе сматра да не могу да осете осећање туге, јер тугу осећају само племенити људи. Он поставља и опозицију светлост:мрак, везујући за светлост све оно што је добро, док све што је лоше и ружно има везе са мраком.

Божидар Кнежевић читаоца, овом обимом малом књигом, чини мудријим и наводи да додатно отвара своје путеве и разоткрива поједине тајне света…

У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је реиздао и друга мање позната дела писаца као што су: Јелена Ј. Димитријевић (Јеленине песме), Стеван М. Луковић (Поезија), Милорад Шапчанин (Песме), Раде Драинац (Песме), Светислав Стефановић (Песме), Момчило Настасијевић (Седам лирских кругова), и многа друга дела.

Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је online куповина књига.

Сва издања Божидара Кнежевића можете наћи ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *