Božidar Knežević je bio veliki mislilac i filozof, ali nažalost nedovoljno poznat javnosti i čitalačkoj publici. Ipak, jedno od nevelikog broja dela koje je ostavio iza sebe jeste delo Misli.
Misli su prvi put objavljene 1902. godine kao zasebna knjiga, a pre toga su objavljivane u nastavcima 1901. godine u Srpskom književnom glasniku. Predstavljaju zbirku objedinjenih aforizama. Sa ovom knjigom Knežević ostavlja veliki utisak kako na književne kritičare i svoje savremenike, tako i na čitaoce. S obzirom na to da je bio filozof, ne čudi što i ovo delo ima filozofsku podlogu. U Istoriji nove srpske književnosti Jovan Skerlić navodi da u delu Misli ima „mnogo ličnoga, svoga, gotovo autobiografskog”.
Aforizmi koji su se našli u Mislima su filozofski, religiozni i moralistički. Ukupan broj skupljenih aforizama koji nalazimo ovde je 636. Aforizmi su različiti obimom, pa nalazimo neke koji su sastavljeni od samo jedne rečenice, dok su neki duži, sa većim brojem rečenica.
Možemo reći da je pogled na svet Božidara Kneževića bio donekle i pesimističan. Baveći se egzistencijalnim pitanjima, on iznosi svoje stavove i mišljenja o svetu i religiji. Duboko religiozan, pokušava da objasni kako različite oblasti mogu međusobno da se prepliću. Naime, on povezuje hrišćanstvo i nauku, pa njegov 216. aforizam glasi:
„Religija je toplota. Samo hrišćanstvo bilo je toliko moćno da unese veliku toplotu u svet čovekov i samo iz te velike toplote mogla se odvojiti svetlost moderne nauke. Nauka je svetlost; potrebnu toplotu dobija ona samo iz religije; inače je svetlost nauke hladna da bi mogla zagrejati dušu čovekovu.”
Takođe, čitalac biva upoznat i sa kosmološkim koncepcijama, a mnoge njegove misli odnose se na vreme, za koje smatra da je večno i beskonačno, da ga je stvorio Bog, ali da je ono stvorilo sve ostalo.
Zalažući se da predstavi Boga kao jedinog uzvišenog, često upućuje kritiku društvu i pojedincu. Želi da ukaže svetu na prave vrednosti, pa govori o bogatstvu, prijateljstvu, samoći… Čoveka smatra kao biće koje je dužno svemu za svoj postanak i opstanak.
„Svet je za čovjeka još sat bez kazaljke; on čuje kucanje vremena, ali ne zna koje je doba.”
One ljude koji smatraju da je jedino bogatstvo potrebno da bi se neko uzdigao na višu lestvicu u društvu naziva niskim, običnim ljudima. Za takve ljude smatra da ne mogu da osete osećanje tuge, jer tugu osećaju samo plemeniti ljudi. On postavlja i opoziciju svetlost:mrak, vezujući za svetlost sve ono što je dobro, dok sve što je loše i ružno ima veze sa mrakom.
Božidar Knežević čitaoca, ovom obimom malom knjigom, čini mudrijim i navodi da dodatno otvara svoje puteve i razotkriva pojedine tajne sveta…
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris je reizdao i druga manje poznata dela pisaca kao što su: Jelena J. Dimitrijević (Jelenine pesme), Stevan M. Luković (Poezija), Milorad Šapčanin (Pesme), Rade Drainac (Pesme), Svetislav Stefanović (Pesme), Momčilo Nastasijević (Sedam lirskih krugova), i mnoga druga dela.
Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.
Sva izdanja Božidara Kneževića možete naći OVDE.