Жарко Лазаревић (1885–1915) био је српски драмски писац, песник и прозаиста. Највећу популарност стекао је као писац драма, према којима је одмалена показивао нарочиту наклоњеност и љубав.
Родио се 27. јануара 1885. године у Нишу у чиновничко-трговачкој породици. У родном Нишу завршио је основну школу и два разреда гимназије, након чега су се породично преселили у Крагујевац. Овде је учио војно-занатлијску школу и постао је калфа граверског заната. Није се запослио, већ је одлучио коначно да крене путем којим га је срце водило и о којем је од детињства мислио – постао је члан путујуће позоришне трупе. Неколико година Жарко Лазаревић ужива све чари које му доноси глума, обилази места широм Србије, Босне и Херцеговине, Далмације. Године 1907. постао је глумац у београдском Народном позоришту. Међутим, како све живот намести, премда је волео глуму, брзо ју је напустио и запослио се као благајник Дунавског кредитног завода.
Прва драма Жарка Лазаревића је Самртна клетва, историјска трагедија у стиху, чија се радња догађа у десетом веку на требињском двору. Рукопис ове драме Лазаревић је предао Народном позоришту, али су га одбили. Још једна његова историјска драма је Ђаурка, историјска слика из српске прошлости у једном чину. Она такође није прошла на конкурсу Народног позоришта. Косовска трагедија, драмска песма у четири чина, и Угашено огњиште, драма из сеоског живота, прошле су запаженије. Косовска трагедија је прва Лазаревићева драма која је изведена на сцени, а играло ју је Српско краљевско народно позориште у Београду 13. јуна 1913. године. У Народном позоришту у Београду 19. априла 1914. приказано је Угашено огњиште. 
Жарко Лазаревић је због слабог здравственог стања био ослобођен војне обавезе када је избио Први светски рат. Упркос томе, желео је да помогне својој држави и пријавио се као добровољац. Био је благајник болнице Прве армије војводе Живојина Мишића. Заразио се тифусом и преминуо 19. јануара 1915. у Ваљеву.
Писао је и објављивао доста. Најпопуларнија његова песма је Ћесару, чуј ме, настала у време анексије Босне и Херцеговине. Исте године, 1908, штампана је његова збирка песама и прозе Кроз живот. Објављивао је у часопису Правда песме Порука, Васкрс пролећа, Опроштај, а у Бранковом колу песме Косовска ноћ, Сутон на Сави, Српски свет итд.
Интересантан је податак да је Жарко Лазаревић често користио и псеудониме: Жил, Ж. Л. Фон Петерсфелд, Милан Јорговановић и друге.
Сва дела Жарка Лазаревића погледајте ОВДЕ.