Žarko Lazarević (1885–1915) bio je srpski dramski pisac, pesnik i prozaista. Najveću popularnost stekao je kao pisac drama, prema kojima je odmalena pokazivao naročitu naklonjenost i ljubav.
Rodio se 27. januara 1885. godine u Nišu u činovničko-trgovačkoj porodici. U rodnom Nišu završio je osnovnu školu i dva razreda gimnazije, nakon čega su se porodično preselili u Kragujevac. Ovde je učio vojno-zanatlijsku školu i postao je kalfa graverskog zanata. Nije se zaposlio, već je odlučio konačno da krene putem kojim ga je srce vodilo i o kojem je od detinjstva mislio – postao je član putujuće pozorišne trupe. Nekoliko godina Žarko Lazarević uživa sve čari koje mu donosi gluma, obilazi mesta širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Dalmacije. Godine 1907. postao je glumac u beogradskom Narodnom pozorištu. Međutim, kako sve život namesti, premda je voleo glumu, brzo ju je napustio i zaposlio se kao blagajnik Dunavskog kreditnog zavoda.
Prva drama Žarka Lazarevića je Samrtna kletva, istorijska tragedija u stihu, čija se radnja događa u desetom veku na trebinjskom dvoru. Rukopis ove drame Lazarević je predao Narodnom pozorištu, ali su ga odbili. Još jedna njegova istorijska drama je Đaurka, istorijska slika iz srpske prošlosti u jednom činu. Ona takođe nije prošla na konkursu Narodnog pozorišta. Kosovska tragedija, dramska pesma u četiri čina, i Ugašeno ognjište, drama iz seoskog života, prošle su zapaženije. Kosovska tragedija je prva Lazarevićeva drama koja je izvedena na sceni, a igralo ju je Srpsko kraljevsko narodno pozorište u Beogradu 13. juna 1913. godine. U Narodnom pozorištu u Beogradu 19. aprila 1914. prikazano je Ugašeno ognjište. 
Žarko Lazarević je zbog slabog zdravstvenog stanja bio oslobođen vojne obaveze kada je izbio Prvi svetski rat. Uprkos tome, želeo je da pomogne svojoj državi i prijavio se kao dobrovoljac. Bio je blagajnik bolnice Prve armije vojvode Živojina Mišića. Zarazio se tifusom i preminuo 19. januara 1915. u Valjevu.
Pisao je i objavljivao dosta. Najpopularnija njegova pesma je Ćesaru, čuj me, nastala u vreme aneksije Bosne i Hercegovine. Iste godine, 1908, štampana je njegova zbirka pesama i proze Kroz život. Objavljivao je u časopisu Pravda pesme Poruka, Vaskrs proleća, Oproštaj, a u Brankovom kolu pesme Kosovska noć, Suton na Savi, Srpski svet itd.
Interesantan je podatak da je Žarko Lazarević često koristio i pseudonime: Žil, Ž. L. Fon Petersfeld, Milan Jorgovanović i druge.
Sva dela Žarka Lazarevića pogledajte OVDE.