Интересујући се за индустрију, трговину, рударство и привреду, Коста Костић, један од значајнијих српских историчара, објавио је бројне научне радове, студије и чланке из ових области, али је велики број њих остао и у рукопису због његове ране смрти 1914. године. Сва његова научна делатност дала је изузетан допринос развоју и напретку српског општег добра, а тим Порталибриса се одлучио да студијом Наши нови градови, коју је издао у својој едицији Отргнуто од заборава, обнови сећање на једну велику личност – какав је био Костић – и очува културно наслеђе које нам је његов рад оставио.
Премда је ова књига обимом невелика, у њој су исцрпно представљене значајности у вези са градовима наших простора. Ти градови су из данашње Србије, Црне Горе, Северне Македоније. Током историје ова подручја прошла су кроз трновите путеве, суочавала се са разним догађајима и народима, нестајала или се пак изнова рађала. Колико је само ратова, битки и најезди прошло кроз планине и равнице наших крајева да би се коначно могло ускликнути радујући се слободи. Данас смо сведоци различитих дешавања по свету и можемо да видимо како изгледа како се нешто што је дуго стварано сада руши. Ако се осврнемо на историју српског народа, читајући и слушајући о томе, знамо да је прошлост била веома бурна и променљива. Многи градови и насеља су уништавана, спаљивана, културе су се смењивале, а онда се полако временом историјско и културно наслеђе обнављало. Историчари су се потрудили да све забележе и оставе трајно сведочанство о ономе што се десило.
Један од таквих наших историчара је и Коста Костић, који се трудио током свог живота да истражи и проучи све оно што је значајно и да остави записе о почецима. Због тога је написао студију Наши нови градови, која говори о градовима из давних времена, или чак и о неким млађим градовима, а у некима од њих на југу наше земље рађала су се царства, биле цркве и манастири, важни трговачки центри, који су повезивали српски са дубровачким или другим живљем. Они о којима Костић пише су градови који су представљали престонице или раскрснице. У њима се одвијало много тога, пролазили су каравани, сретали се људи са Истока и Запада. За време Турака ови градови су падали један за другим, српског народа је у њима бивало све мање, а цркве су постајале џамије. Након свега тога, после дуго година је српска војска срушила турску, а народ је толико био срећан да су одмах кретали са „враћањем у живот” оног нашег.
Не само што ће читалац из Наших нових градова Косте Костића сазнати како су места кроз векове мењала називе и изглед него му ова студија пружа и приказ о њиховом трговинском, индустријском и културном значају. Она започиње приказом Призрена, који се у трговачком смислу истакао још у 13. и 14. веку. То је био царски град, у коме су цар Душан и Урош имали царски дворац. О њему је Костић записао да је почео да опада после смрти цара Душана, а да је за време Турака губио на својој важности.
Осим Призрена, о четрдесет седам других градова читалац има прилику да чита у овом делу. Ту се налазе текстови о: Пријепољу, Бијелом Пољу, Прибоју, Приштини, Неготину, Охриду, Гостивару, Пећи, Плаву, Новом Пазару и другим. За скоро сваки од њих пронаћи ће овде читалац податке кад се први пут помиње, која имена су му била у почетку и како су се мењала. Такође, ту су подаци и о занатима којима се бавило њихово становништво. На пример, Велес је најбоље очувао грнчарство, а становници Велеса, поред тога, узгајали су пиринач, сусам, мак и памук.
Коста Костић наводио је и многе путописце који су писали о неким градовима који се овде истичу. Тако, за Пећ, „славно седиште Српске патријаршије”, каже да путописци налазе да је већ у 19. веку био важна варош у Турској. Они су бележили и колико су имали становника, које националности и вере. Када је реч о Пријепољу, путописци у 19. веку више пишу о манастиру Милешеви, којим се Пријепоље поноси и које је право благо његово, него о самом Пријепољу. Исто тако, не пропуштају прилику да подсете на Хисарџик, село изнад Милешеве, одакле води порекло Сулејман-паша.
Говорећи о Охриду, немогуће је било да аутор Наших нових градова изостави да каже да су о овом лепом месту писали Бранислав Нушић и Јован Цвијић, али и да се о њему чита у народним песмама.
Сви ови поменути градови, као и они које нисмо навели, а саставни су део ове студије, права су драгоценост. Читати о њима, посетити их, проћи кроз њих и осетити душу коју они имају вредно је заиста.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга мање позната дела српских аутора, као што су: Јован Жујовић (Камено доба, Постање Земље, Постање наше домовине), Јосиф Панчић (Из природе), Јован Цвијић (Избор из антропогеографских чланака, Психичке особине Јужних Словена) и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је њихова онлајн куповина.
Сва дела Косте Костића која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ, а књигу Наши нови градови ОВДЕ.