Interesujući se za industriju, trgovinu, rudarstvo i privredu, Kosta Kostić, jedan od značajnijih srpskih istoričara, objavio je brojne naučne radove, studije i članke iz ovih oblasti, ali je veliki broj njih ostao i u rukopisu zbog njegove rane smrti 1914. godine. Sva njegova naučna delatnost dala je izuzetan doprinos razvoju i napretku srpskog opšteg dobra, a tim Portalibrisa se odlučio da studijom Naši novi gradovi, koju je izdao u svojoj ediciji Otrgnuto od zaborava, obnovi sećanje na jednu veliku ličnost – kakav je bio Kostić – i očuva kulturno nasleđe koje nam je njegov rad ostavio.
Premda je ova knjiga obimom nevelika, u njoj su iscrpno predstavljene značajnosti u vezi sa gradovima naših prostora. Ti gradovi su iz današnje Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije. Tokom istorije ova područja prošla su kroz trnovite puteve, suočavala se sa raznim događajima i narodima, nestajala ili se pak iznova rađala. Koliko je samo ratova, bitki i najezdi prošlo kroz planine i ravnice naših krajeva da bi se konačno moglo uskliknuti radujući se slobodi. Danas smo svedoci različitih dešavanja po svetu i možemo da vidimo kako izgleda kako se nešto što je dugo stvarano sada ruši. Ako se osvrnemo na istoriju srpskog naroda, čitajući i slušajući o tome, znamo da je prošlost bila veoma burna i promenljiva. Mnogi gradovi i naselja su uništavana, spaljivana, kulture su se smenjivale, a onda se polako vremenom istorijsko i kulturno nasleđe obnavljalo. Istoričari su se potrudili da sve zabeleže i ostave trajno svedočanstvo o onome što se desilo.
Jedan od takvih naših istoričara je i Kosta Kostić, koji se trudio tokom svog života da istraži i prouči sve ono što je značajno i da ostavi zapise o počecima. Zbog toga je napisao studiju Naši novi gradovi, koja govori o gradovima iz davnih vremena, ili čak i o nekim mlađim gradovima, a u nekima od njih na jugu naše zemlje rađala su se carstva, bile crkve i manastiri, važni trgovački centri, koji su povezivali srpski sa dubrovačkim ili drugim življem. Oni o kojima Kostić piše su gradovi koji su predstavljali prestonice ili raskrsnice. U njima se odvijalo mnogo toga, prolazili su karavani, sretali se ljudi sa Istoka i Zapada. Za vreme Turaka ovi gradovi su padali jedan za drugim, srpskog naroda je u njima bivalo sve manje, a crkve su postajale džamije. Nakon svega toga, posle dugo godina je srpska vojska srušila tursku, a narod je toliko bio srećan da su odmah kretali sa „vraćanjem u život” onog našeg.
Ne samo što će čitalac iz Naših novih gradova Koste Kostića saznati kako su mesta kroz vekove menjala nazive i izgled nego mu ova studija pruža i prikaz o njihovom trgovinskom, industrijskom i kulturnom značaju. Ona započinje prikazom Prizrena, koji se u trgovačkom smislu istakao još u 13. i 14. veku. To je bio carski grad, u kome su car Dušan i Uroš imali carski dvorac. O njemu je Kostić zapisao da je počeo da opada posle smrti cara Dušana, a da je za vreme Turaka gubio na svojoj važnosti.
Osim Prizrena, o četrdeset sedam drugih gradova čitalac ima priliku da čita u ovom delu. Tu se nalaze tekstovi o: Prijepolju, Bijelom Polju, Priboju, Prištini, Negotinu, Ohridu, Gostivaru, Peći, Plavu, Novom Pazaru i drugim. Za skoro svaki od njih pronaći će ovde čitalac podatke kad se prvi put pominje, koja imena su mu bila u početku i kako su se menjala. Takođe, tu su podaci i o zanatima kojima se bavilo njihovo stanovništvo. Na primer, Veles je najbolje očuvao grnčarstvo, a stanovnici Velesa, pored toga, uzgajali su pirinač, susam, mak i pamuk.
Kosta Kostić navodio je i mnoge putopisce koji su pisali o nekim gradovima koji se ovde ističu. Tako, za Peć, „slavno sedište Srpske patrijaršije”, kaže da putopisci nalaze da je već u 19. veku bio važna varoš u Turskoj. Oni su beležili i koliko su imali stanovnika, koje nacionalnosti i vere. Kada je reč o Prijepolju, putopisci u 19. veku više pišu o manastiru Mileševi, kojim se Prijepolje ponosi i koje je pravo blago njegovo, nego o samom Prijepolju. Isto tako, ne propuštaju priliku da podsete na Hisardžik, selo iznad Mileševe, odakle vodi poreklo Sulejman-paša.
Govoreći o Ohridu, nemoguće je bilo da autor Naših novih gradova izostavi da kaže da su o ovom lepom mestu pisali Branislav Nušić i Jovan Cvijić, ali i da se o njemu čita u narodnim pesmama.
Svi ovi pomenuti gradovi, kao i oni koje nismo naveli, a sastavni su deo ove studije, prava su dragocenost. Čitati o njima, posetiti ih, proći kroz njih i osetiti dušu koju oni imaju vredno je zaista.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druga manje poznata dela srpskih autora, kao što su: Jovan Žujović (Kameno doba, Postanje Zemlje, Postanje naše domovine), Josif Pančić (Iz prirode), Jovan Cvijić (Izbor iz antropogeografskih članaka, Psihičke osobine Južnih Slovena) i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je njihova onlajn kupovina.
Sva dela Koste Kostića koja je objavio Portalibris pogledajte OVDE, a knjigu Naši novi gradovi OVDE.