Тихомир Р. Ђорђевић (1868–1944) био је уважени историчар, етнолог, фолклориста и професор Београдског универзитета. Поред историје свог народа, његова истраживања су обухватала и етнографију других народа у тадашњој Србији (Рома, Влаха, Цинцара, Грка, Черкеза, итд.), као и фолклористичке и социолошке студија Балкана и изван њега, а посебно је добро познавао тадашњу немачку етнолошку литературу, у којој је народна игра разматрана из више углова. Истраживачку пажњу посебно је посветио народним играма, што се може видети из детаљне расправе и класификације о народним играма његове књиге Српске народне игре. Читао је дела Вука Караџића, Милана Ђ. Милићевића, Стојана Новаковића и бројних других аутора.
Пошто је завршио гимназију, Тихомир Р. Ђорђевић уписао се на Историјско-филолошки одсек Велике школе у Београду. Студирао је у Бечу и у Минхену, где је одбранио 1902. године докторску тезу под називом Die Zigeuner in Serbien. Први део овог рада објављен је у Будимпешти 1903, а други део изашао је три године касније. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921, а за редовног 16. фебруара 1937 – приступну беседу је прочитао 2. јануара 1938. Поред историографског рада, допринео је и значају палеоантропологије на нашим просторима. Његова најважнија дела су Из Србије кнеза Милоша, Наш народни живот и Циганске народне приповетке.
Поред тога што је уређивао лист Караџић, Тихомир Р. Ђорђевић једно време био је уредник Српског књижевног гласника и члан уредништва часописа Прилози за књижевност, историју, језик и фолклор. Он је сарађивао у раду на другим публикацијама и часописима, од којих су најпознатији Босанска вила, Бранково коло, Политика, Нова искра, Летопис Матице српске.
У невероватно богатом научном опусу Тихомира Ђорђевића књига Из Србије кнеза Милоша детаљно проучава и пише о историјском периоду и културним приликама од 1815. до 1839. године. Истиче да му је првобитна замисао била да наштампа књигу чији би се одељци бавили становништвом, насељима и културним стањем у Србији кнеза Милоша. Наводи да је његов истраживачки рад био израђен, али га је Први светски рат прекинуо у даљем раду, тако је тек после рата добио израђен облик. Касније он своје прикупљене белешке штампа и обједињује у једну књигу. Главни извор из кога је узимао грађу за ову књигу била му је Државна архива. Многи књижевни критичари истичу коришћење архивске грађе и докумената прошлости као један од релевантних извора етнолошког и културно-историјског проучавања Тихомира Ђорђевића. Богатом књишком позадином живописно представља стање државе Милоша Обреновића и његов утицај на унутрашњу и спољашњу политику и културу. Из Србије кнеза Милоша садржи занимљиве информације о животу Срба у време након ослобођења од Турака. Тихомир Ђорђевић истиче значајне обичаје становништва, њихову свакодневицу предочава нам описујући живот сељака и грађана, уобичајено јело и пиће, народну ношњу, школовање и карактеристичне занате за тај период. Осим живота „обичних људи” у књизи налазимо и описе дворског живота кнеза Милоша. Описане су неке од историјски забележених карактеристика целокупне породице Обреновић, обичаји његове жене Љубице, школовање и облачење њихове деце. С процесом урбанизације тадашњег градског живота развија се и медицина, читаво једно поглавље у књизи Из Србије кнеза Милоша је посвећено томе. Нове друштвене промене и културне промене одржавају се у многим областима живота. Говори се о сујеверјима које сеоско становништво још увек није могло да испусти, али и о бољим медицинским приликама које су биле новитет.
Аутор себе ставља у критички опредељеног приповедача, говорећи о добром и лошем стању ствари. Чести су коментари самог аутора, у којима се види да Тихомир Ђорђевић није није био само историчар већ и културолог. Највећи значај књига има у описивању културних дешавања Срба и странаца који су посећивали Србију, описана су позоришта, музика, плес, књижевност. Његов целокупни рад везан је за разматрање готово свих значајних аспеката народног живота и традиционалне културе, а ова књига је одличан репрезент тога.
Подсећамо да је у оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис објавио и друге интересантне етнографске књиге: Чаршија и култура Сретена Динића, Старинска српска јела и пића Симе Тројановића, Српска народна јела и пића Станоја М. Мијатовића и Луке Грђића Бјелокосића, Живот и обичаји народа српског Вука Стефановића Караџића, Живот Срба сељака Милана Ђ. Милићевића и многе друге.
Све књиге Тихомира Ђорђевића можете погледати ОВДЕ, а Из Србије кнеза Милоша ОВДЕ.