Рогићева дужа приповетка или краћи роман У престоници представља трагичну причу о младој жени која је жртва лажне љубави једног младића и неписаних правила заједнице у прошлости када су патријархални морал и захтев за чувањем чедности били главни Credo за женске особе и силе које су одређивале њихову судбину.
Ново читање сторије У престоници више представља анализу проблематичних елемената некадашњега начина живота. Догађаји и ситуације из ове приче представљају богат материјал за психолошка и социолошка истраживања, уопште за реконструкцију живота наших људи у прошлости. Али она је и показатељ како функционише прогресивна промена правила у друштву.
Млада жена коју Душан Рогић приказује није се држала завета да своју невиност сачува до брака, поклекла је пред силом заљубљености једног младића који ју је изневерио, затим су је због тог греха одбацили и родитељи да је све дубље и дубље срљала у неморалан живот, који јој је напослетку условио духовни слом и одустајање од света и живота. И та трагична прича у великој мери је архетипска, чак на моменте предвидива, осим што је Рогић приповеда сасвим у духу времена када се дешава, дакле он сјајно осликава живот с почетка двадесетог века у престоници. Назив приче вероватно потиче од жеље да се потцрта како велики град може да буде или је био опасан вртлог за неискусну младу девојку, а вероватно у супротности са провинцијом и селом где се такав случај вероватно не би десио, и где би девојка због страха да је не разоткрију вероватно не би прекршила патријархалну забрану конзумирања предбрачне љубави.
Али У престоници Душана Рогића носи у себи трагизам чији катарзични ефекат и има за циљ оно што ће се у перспективи у нашој заједници, а и у западноевропском свету и уопште, и десити. Прекид забране и слобода за младалачку љубав услед делимичног проналажења решења за главне опасности тог такозваног прекршаја – а то су полне болести и ванбрачна трудноћа. И у том смислу види се да је књижевност и Рогић као аутор одиграо улогу свести и савести свог простора и времена и покушао да скрене пажњу јавности на то да та забрана и срамота наводног женског греха (који у овом случају чак није имао никакву реалнију последицу ни по девојку, ни по момка ни по заједницу – у смислу рођења ванбрачног детета, болести која условљава трошак државе за лечење или немогућност рађања подмлатка) представља нешто нехумано по личност младе жене и може довести до најстрашније последице) по њу и по њену породицу, последично и друштво) – самоубиство. Иако савремени свет и даље чува донекле забрану промискуитетног понашања, роман У престоници показује колико је некада прекршај тог правила био страшно кажњаван. И сведочанство је да писци врло снажно осећају у којим сегментима овај свет и његов сустав имају озбиљне мањкавости. Вероватно је Рогић на известан начин написао дело које треба девојке да одбије од сличног неморалног понашања, али вероватно је трагизам њене личности ипак пре свега дефинисан као последица зле судбине и лоших неписаних закона међу људима.
Лицемерје родитељске љубави, који је одбацују због света и да не буде лош пример другој деци, а који касније не могу да одагнају тугу за ћерком, још један је показатељ двоструких аршина актуелних у том времену. Таква врста родитељског понашања представља проблем и данас, уопште гест одрицања од свог детета из било ког разлога је највећи ударац за дете, односно одраслу младу особу, те Душан Рогић у причи У престоници приказује и данас актуелну проблематику, и то на врло емотивно ефектан начин.
Ово дело занимљиво је и са аспекта приказивања манипулативних личности које се баве подвођењем девојка, а које постоје и данас. Овде је реч о људима који то раде за новац, а тај архетип приказан је и у легендарног Ла Клоовом епистоларном роману Опасне везе, где манипулатори све чине из чисте забаве и каприца.
Роман Душана Рогића У престоници, иако није књижевно најуспелији, изузетно је значајан као текст који показује на који начин ствараоци могу да допринесу истицању и решавању одређених друштвених проблема, обрађујући важну тему и изазивајући снажне читалачке емоције, а све то без конкретне дидактичке сугестије, напротив.
Сва дела овог аутора можете видети ОВДЕ.
Књигу У престоници можете видети ОВДЕ.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис издао је дела многих заборављених писаца, као што су Сретен Ј. Јевтић, Милица Јанковић, Јелена Димитријевић итд.