Светислав Стефановић (1877–1944) је најплоднији песник међу новим српским песницима са почетка двадесетог века. Међу узорима му је био Лаза Костић. Три књиге његових Песама изашле су у Мостару (1903, 1904. и 1905). Уследиле су још две књиге поезије Строфе и ритмови (1919) и Границе (1928). Инспирисан поезијом енглеских, немачких, италијанских песника које је преводио, пожелео је да створи нову, слободнију версификацију и оригиналнији поглед на свет кроз пантеизам. Писао је и прозна дела, драме, као и књижевне есеје.

Опширније о овом аутору можете прочитати ОВДЕ.