Od ukupno šest drama koje je napisao Momčilo Nastasijević u ovoj knjizi se nalaze tri, i to one koje ne pripadaju muzičkim dramama. To su drame Nedozvani, Gospodar Mladenova kćer i Kod večite slavine. U njima, za razliku od Međuluškog blaga, nema elemenata fantastike, već se više oslanja na realan prostor i vreme, a zajedničko im je to što su zasnovane na motivu incesta.
Drama Nedozvani prvi put je objavljena 1924, ali je Narodno pozorište odbilo da je izvede, te se ona opet štampa, kao nova verzija, 1930. godine. Radnju drame pratimo kroz četiri čina, koja se odvijaju na Topčiderskom brdu. Prvi čin je smešten u kući brata Nikole i sestre Brankice, preciznije u Nikolinoj sobi, gde zatičemo Brankicu kako nešto prepisuje. Kasnije ćemo doznati da ona i Nikola žive posebnim načinom života, da su međusobno veoma povezani. Mirnu atmosferu poremetiće dolazak, tj. povratak Nikolinog druga Mazulina, koji je svedok da velike strane zemlje ne donose ništa bolje u odnosu na ono što već imamo u svojoj otadžbini. Zaplete i peripetije unosiće veoma osoben lik – konfliktna Mira, Nikolina žena. Njene osobine svi likovi lako proziru, ali se čini da to najslabije i najsporije shvata i prihvata sam Nikola. Neki kritičari će ovaj momenat spajati sa Nastasijevićevom muzičkom dramom Đurađ Branković, povezujući Miru sa Jerinom.
Za zanimljivo i komično ovde je zaslužan Mazulino, čije je ime metaforično i dobio ga je na osnovu njegovog nimalo uspešnog zanimanja. Scena koja nam donosi spoj tragičnog i komičnog jeste i pri završetku, kada Nikola, koji ostaje dosledan svojim ubeđenjima do samog kraja, i dalje veruje da će mu se vratiti Mira, koja je odbegla sa Vukašinom.
Gospodar Mladenova kćer izlazi godinu dana nakon što su izašli Nedozvani, 1931. godine, u cetinjskom časopisu Zapisi. U njoj Nastasijević, pored tri čina, piše i epilog. Nije precizirano tačno mesto događanja, već se zna samo da je to jedna varoš u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Radnja počinje razgovorom majke i ćerke, Kaje i Danke. Kaja je predstavljena u gotovo potpunoj mirnoći, posvećenosti i u stalnom obraćanju ikoni Svete Petke, žaleći što je izgubila sinove. Veoma je specifičan odnos između oca i kćeri – Mladena i Danke – a to vidimo kada on izbegava da je pusti da se uda i živi svojim životom, a i njeno obećanje na prirženost ocu. U potpunosti je drugačiji odnos Danke i Kaje, koji se ogleda u njihovim stalnim suprotstavljanjima.
Godine 1935. objavljena je drama Kod večite slavine. Sam prikaz činova vrlo je neobičan i radnja se ne odvija hronološki, već se, na primer, treći čin odvija dvadeset pet godina pre prvog i drugog čina, a prvi čin četrdeset godina pre prologa. Prostor je vrlo sužen, pa se sve dešava uglavnom u samoj kafani. Incestuozna ljubav jeste ljubav između Romana i Magdalene. Za nedozvoljenu ljubav njih dvoje će saznati tek kasnije, kada su već zavoleli jedno drugo, a saznanje ni jedno ni drugo neće tako lako prihvatiti. Magdalena će postati bludnica, za razliku od Romana, koji će se povući u sebe, smestiti na tavan kafane i razmišljati o ljudskim patnjama.
Nije samo Magdalena nesrećna žena u ovom Nastasijevićevom delu, već su tu i Cvetana i Tina. Čitalac će ovde imati priliku da čita kako žene upadaju u nevolje, postaju žrtve, te teško uspevaju da pronađu izlaz iz određenih situacija i dešava se suprotno – iz manje nevolje upadnu u još veću nevolju.
Nasuprot Stojanu, koji pokušava da pomogne Tini, Rapa je prikazan u lošem svetlu: biva zlonameran, povređuje druge i uništava im živote. Na kraju, simbolično, Rapa će izvršiti samoubistvo u podrumu kafane. Podrum možemo tumačiti kao nešto što pripada donjem svetu, što je dole, ako posmatramo opoziciju gore : dole, te nosi negativnu konotaciju. Iz toga sledi da je očekivano da će Rapa kao negativan lik završiti na taj tačin na takvom mestu.
Kod večite slavine ima propratnu muziku, koju je pisao Svetomir Nastasijević, i ovo je jedna od složenijih Momčilovih drama, s obzirom na to da pored činova ima i prolog i epilog.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge drame srpskih pisaca, među kojima su: Protekcija Branislava Nušića, Izabrane drame Jovana Sterije Popovića, Crvena boja gospođe Lade Ljubice Radoičić, i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Drame Momčila Nastasijevića pogledajte OVDE.