Писма Вука Стефановића Караџића представљају јединствену и малобројну збирку писама, имајући у виду да је само део преписке сачуван у оквиру његових списа. О њиховој драгоцености довољно говори чињеница да свега четвртину укупног броја свих сачуваних писама пронађених међу његовим списима чине писма која је он упутио некоме.
Писма представљају директан увид у рад Вука Стефановића Караџића, живи говор реформатора српског језика и правописа, материјал који је касније свим његовим биографима служио као главни извор информација управо због своје аутентичности и непосредности, те самим тим она добијају још више на свом значају. Писма нису само извор информација, већ директан психолошки портрет Вука Стефановића Караџића, онакав какав се не среће у биографијама, приказан од стране трећег лица, већ је дат директно у виду обраћања својим пријатељима и сарадницима, попут Јернеја Копитара – коме је уједно упућен највећи број писама, али који је исто тако и највећи утицај имао на њега – затим Лукијана Мушицког, Симе Милутиновића Сарајлије, али исто тако и онима који су донекле оспоравали његову реформу, као што је кнез Милош Обреновић.
Из Писама сазнајемо ток Вукових мисли, планова везаних за реформу српске ортографије, раду на речнику и прикупљању народних умотворина, као и о његовим образложењима и позивању на своје узоре – Саву Мркаља и Луку Милованова – који су пре њега отпочели радикалне промене у српском графемском систему, али исто тако и оне информације које се односе на његов приватни живот – услове у којима је живео, који су били тешки и када је у питању борба са сиромаштвом и немаштином, али и борба са болешћу и смрћу чланова породице.
Драгоценост Писама огледа се и у спомињању бројних значајних историјских личности, посебно значајних слависта из тог периода. Међу њима свакако вреди издвојити Измаила Срезњевског, професора Универитета у Харкову, ког Вук Стефановић Караџић упознаје у Бечу, а који такође заузима значајно место у Словенским путовањима Андре Гавриловића. Поред њега ту је и Јакоб Грим, оснивач савремене германистике и пријатељ Вуков, који је немачкој публици приказивао његове збирке, преводио српске народне песме, као и Српску граматику, за коју је написао предговор.
Све горе наведено чини Писма Вука Стефановића Караџића незаменљивом ризницом сведочанстава и о њему самом, и о његовим најближим сарадницима, и уопште о нашим културним приликама у првој половини деветнаестог века. Ни за један период у нашој културној прошлости немамо тако драгоцених докумената, а уједно тако занимљивог и одлично писаног „штива”, као што су то Вукова Писма за прву половину деветнаестог века.
У оквиру Порталибрисове едиције Отргнуто од заборава можете наћи и друга значајна дела српских писаца, међу којима су и Домаћа писма и Писмо Харалампију и други поучни текстови Доситеја Обрадовића, Градови и химере Јована Дучића, Под окупацијом Борисава Станковића, Писма из Ниша (о харемима) Јелене Димитријевић. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела овог аутора можете видети ОВДЕ.