Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

„Писма” Вука Стефановића Караџића – преписке са многим савременицима

Писма Вука Стефановића Караџића представљају јединствену и малобројну збирку писама, имајући у виду да је само део преписке сачуван у оквиру његових списа. О њиховој драгоцености довољно говори чињеница да свега четвртину укупног броја свих сачуваних писама пронађених међу његовим списима чине писма која је он упутио некоме.

књига „Писма” Вука Стефановића Караџића

Писма представљају директан увид у рад Вука Стефановића Караџића, живи говор реформатора српског језика и правописа, материјал који је касније свим његовим биографима служио као главни извор информација управо због своје аутентичности и непосредности, те самим тим она добијају још више на свом значају. Писма нису само извор информација, већ директан психолошки портрет Вука Стефановића Караџића, онакав какав се не среће у биографијама, приказан од стране трећег лица, већ је дат директно у виду обраћања својим пријатељима и сарадницима, попут Јернеја Копитара – коме је уједно упућен највећи број писама, али који је исто тако и највећи утицај имао на њега – затим Лукијана Мушицког, Симе Милутиновића Сарајлије, али исто тако и онима који су донекле оспоравали његову реформу, као што је кнез Милош Обреновић.

Из Писама сазнајемо ток Вукових мисли, планова везаних за реформу српске ортографије, раду на речнику и прикупљању народних умотворина, као и о његовим образложењима и позивању на своје узоре – Саву Мркаља и Луку Милованова – који су пре њега отпочели радикалне промене у српском графемском систему, али исто тако и оне информације које се односе на његов приватни живот – услове у којима је живео, који су били тешки и када је у питању борба са сиромаштвом и немаштином, али и борба са болешћу и смрћу чланова породице.

Драгоценост Писама огледа се и у спомињању бројних значајних историјских личности, посебно значајних слависта из тог периода. Међу њима свакако вреди издвојити Измаила Срезњевског, професора Универитета у Харкову, ког Вук Стефановић Караџић упознаје у Бечу, а који такође заузима значајно место у Словенским путовањима Андре Гавриловића. Поред њега ту је и Јакоб Грим, оснивач савремене германистике и пријатељ Вуков, који је немачкој публици приказивао његове збирке, преводио српске народне песме, као и Српску граматику, за коју је написао предговор.

Све горе наведено чини Писма Вука Стефановића Караџића незаменљивом ризницом сведочанстава и о њему самом, и о његовим најближим сарадницима, и уопште о нашим културним приликама у првој половини деветнаестог века. Ни за један период у нашој културној прошлости немамо тако драгоцених докумената, а уједно тако занимљивог и одлично писаног „штива”, као што су то Вукова Писма за прву половину деветнаестог века.

У оквиру Порталибрисове едиције Отргнуто од заборава можете наћи и друга значајна дела српских писаца, међу којима су и Домаћа писма и Писмо Харалампију и други поучни текстови Доситеја Обрадовића, Градови и химере Јована Дучића, Под окупацијом Борисава Станковића, Писма из Ниша (о харемима) Јелене Димитријевић. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Сва дела овог аутора можете видети ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу