Ova neobično koncipirana knjižica pod nazivom Milićeviću u čast, posvećena našem velikom autoru i proučavaocu, Milanu Đ. Milićeviću, prikazuje pre svega kakvo je poštovanje on zaslužio kod svojih savremenika i kolega i koliko su ga, bez obzira na manjkavosti kvaliteta njegovog rada, oni cenili i želeli da se njegov entuzijastičan i predan rad, energija i želja za stvaranjem ne zaborave. Želja im je svakako bila da ga pamte generacije i da posle njega dođe još mnogo Milićevića sa plodonosnim stvaralaštvom i osećajem misije u svojoj kulturnoj produkciji i kreativnosti.
U jednom od tekstova u knjizi Milićeviću u čast Tihomir R. Đorđević Milićevića ovako opisuje:
„Od prirode je Milićević bio vrlo darovit i razuman. Kao đak mogao je zapamtiti svaku lekciju koju bi samo jednom čuo. Time je zadivljavao svoje profesore u Bogosloviji. Uz to je bio vrlo vredan i sa velikim interesovanjem za nauku, te je uvek bio najbolji đak. Svoju bistrinu, vrednoću i interesovanje sačuvao je celoga života. Naviknut na rano ustajanje još u Bogosloviji, on je ustajao rano i docnije i neumorno radio pre no što bi započeo službene poslove. Tome vremenu, veli on sam, ima da blagodari na onome što je u životu naučio i uradio. Kao učitelj osnovne škole, pošto bi svršio školski posao, zatvorio bi se u svoju sobu, pa bi po čitav dan čitao ili bi, željan znanja, izlazio među ljude, slušao njihove razgovore, pa ih pamtio ili beležio. Kad je prešao u Beograd, nastavio je čitanje i rad još jače, naročito kad je premešten u Ministarstvo prosvete, u kome nije imao mnogo posla, te posle podne nije radio u kancelariji. Uz Ministarstvo prosvete bila je Narodna biblioteka, u kojoj je neumorno čitao. Isto tako, bio je i uredan član Beogradskog čitališta. Sem toga, u Beogradu je došao u najkulturniju sredinu Srbije, u sredinu ljudi od kojih je mnogo saznao i naučio.”
Iako ovaj Milićevićev savremenik i književnik ističe Milićevićevu nedovoljnu stručnost u mnogim oblastima kojima se bavio, on u knjizi Milićeviću u čast povodom njegovih etnoloških dela iznosi činjenicu da je ovaj autor zabeležio mnogo organskog znanja, onoga što je poneo iz sopstvenog života, odnosno detinjstva:
„Kao etnolog Milićević je skupljač bez stručnosti i naučnih pogleda na etnologiju. Živeći kao dete na selu, upoznao je on puno stvari iz naroda, docnije je, dolazeći u dodir sa narodom svojom službom kao učitelj, školski nadzornik i inače putujući, imao prilike da vidi celu Srbiju, da proširi svoje znanje o narodu i da uoči da narod ima puno stvari koje su njegova tvorevina, pozajmica i odlika. Znajući iz Vukovih radova od kako su velikog značaja te stvari, on je ono što je iz detinjstva zapamtio i što je docnije u životu video i zabeležio izdavao u mnogim svojim delima, pa čak i u pripovetkama.”
Sa druge strane Jeremija Živanović u delu Milićeviću u čast beleži da je sa zbirkom pripovedaka, dakle u ranom književnom radu Milan Đ. Milićević bio uspešan i da ga je posebno hvalio Đura Daničić:
„Dokle se pisac brinuo kako će knjiga biti dočekana, stigne mu iz Zagreba pismo Đure Daničića i u njemu je stajao ovakav sud: ’Ja mislim da ovo djelo vaše pripada među najljepša koja ima naša književnost u toj struci. Kako sam prije 30 godina rekao o Brankovim pjesmama da onako treba da pjeva učen Srbin, tako bih sada o ovom vašem djelu rekao: tako treba srpski novelista da piše. Može biti da se varam, ne razumijući toga posla. Ali se ne bih ni pred kim stidio toga reći. Divim se kako su vam karakteri istiniti, kako je sve živo, prirodno. I nije samo domaći život u vašim pripovijetkama, nego je u tom domaćem životu i narodni, politički. Tu je osobita vrijednost vaših pripovijedaka.’”
I da bi čitalac mogao da stvori sopstveno mišljenje, knjiga Milićeviću u čast sadrži nekoliko posebno uspelih njegovih pripovedaka: Od Smrdana do Zvornika, Hajduci, Jedan sudni dan, Božana, te je u tom smislu ova zbirka posebno zanimljiva jer nudi ono najbolje od Milićevića, ali istovremeno motiviše čitaoca da čita još, da upozna još dela ovog plodonosnog autora.
Knjigu Milićeviću u čast možete pronaći OVDE.
Sva dela Milana Đ. Milićevića u izdanju Portalibrisa možete videti OVDE.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris izdao je Milićevićevo najpoznatije etnografsko delo Život Srba seljaka, zbirku prpovedaka Zimnje večeri, Iz mojih uspomena, istorijski spis Karađorđe u govoru i tvoru, kao i dela mnogih zaboravljenih autora, kao što su Svetozar Ćorović, Božidar Nikolajević, Tihomir R. Đorđević itd.