Priča koja je ušla u širi izbor na konkursu Sa kaldrme i sokaka: neispričane priče iz starih srpskih gradova
Krsto Milošević
Opsada Klopotnika
Zadovoljan ishodom boja, Dušan Silni vrati se na početni položaj, na brdo iznad Svračina, gde je bio je razapet njegov šator.
Taman kad je hteo da sjaše, ugleda konjanika koji je u galopu dolazio iz pravca Klopotnika. Ne čekajući da ga gardisti dovedu u šator, obode konja i sam mu pođe u susret. Iznenadi se kad vide da je taj konjanik Branko Mladenović, sevastokrator klopotničke nahije, njegov odani prijatelj i gospodar svih poseda u tom kraju.
„Zašto ovoliko hita?”, pomisli.
Kad se sretoše, primeti da je njegov podanik vidno uznemiren i iscrpljen.
Branko skoči s konja, i pokloni se.
- Gospodaru, Klopotnik je pod opsadom! – reče zadihano.
I Dušan skoči s konja. Prihvati Branka ispod ruke i povede ga prema šatoru.
- Kakva opsada? – upita ljutito.
- Bogoje i Dimitrije su bez borbe ušli u grad. Potom su ga sa svojim pristalicama opkolili i ne dozvoljavaju da bilo ko uđe niti izađe iz varoši.
Dušan zaćuta. Polako je pošao prema šatoru ne ispuštajući Brankovu ruku. Usput je razmišljao:
Klopotnik je on dobio na upravu od svog dede, kralja Milutina, još dok je bio dete. Posle izmirenja sa sinom, kralj Milutin je zahtevao da on odrasta na njegovom dvoru. Dedu je voleo i poštovao i bilo mu je svejedno gde će boraviti. Samo kad nije u izbeglištvu.
Posebno ga je radovalo to što ga je on lično učio ratnim veštinama i državničkim poslovima.
Svoje umeće u vladanju pokazao je upravom nad Klopotnikom. Varoš koja je počela da se urušava, ubrzo je zasijala novim sjajem. Doveo je iskusne rudare, Sase, iz dalekih zemalja i obnovio najpre rudnike na Rogozni, a potom i varoš. Podanike je uposlio – neke da obrađuju plodna polja pored velike reke, a druge u srebrom bogatim rogožnjanskim rudnicima.
Iako je bio mlad, svi su ga poštovali i bili mu odani. Branko nije silazio s Rogozne i u njega je imao poverenja…
- Veliš, Bogoje? – najposle progovori Dušan.
- Bogoje i Dimitrije – odgovori Branko, i dodade: – Oni su organizovali odred
od preko tri hiljade vojnika. Kad su se približili gradu, narod ih je, ne sumnjajući u njihove zle namere, dočekao kao prijatelje. I vojvoda Vukča, gospodar varoši, ništa nije posumnjao, izašao im je u susret, a ovi su ga utamničili.
- A bili su mi prijatelji – reče Dušan, i ponovo se zamisli.
Kad je, posle uspešne obnove Klopotnika, na upravu dobio i Zetsku oblast,
tamo je zatekao zetske vojvode Bogoja, Dimitrija, Međaša i druge velikaše odane njegovom ocu, kralju Stefanu. On im je ta vojvodstva i dao. U prvi mah su se obradovali dolasku novog gospodara i trudili su se da mu se u svakoj prilici nađu na usluzi. Bili su nešto stariji od njega, i zato ih je on poštovao. Oni su ga učili ratnim veštinama, rukovanju raznim oružjima, strelama naročito…
– Pogrešio sam što sam ih poslušao da od oca preuzmem svu vlast. Oni su u
tome uveliko učestvovali i konačno pomogli da oca zbacim s prestola – rezignirano reče Dušan. – Onda ljutito dodade: – Sad su došli da naplate tu uslugu.
Te noći u šator Dušana Silnog svaki čas su ulazili i izlazili njegovi najbliži saradnici i vojskovođe. Pred zoru odred konjanika, predvođen vlastelinom Radovanom, krete prema Klopotniku.
Uveren u nadmoćnost svojih vojnika, vlastelin Radovan je bio neoprezan i dopustio da se među njih uvuku uhode vojvode Bogoja. Ponudili su im da im budu putovođe, i on je to prihvatio.
Jedan od tih uhoda, Prviša su ga zvali, zadobio je naročito poverenje vlastelina Radovana. Spuštajući se pored Sitnice, izbegavao je blatišta, kojih je u tom kraju bilo, i on mu je poverovao da ih vodi pravim putem. A kad su predveče stigli blizu varoši, nije ih poveo na brod u Prelezu, već ih je naveo na deo gde se voda jagnjeničke reke ulivala u Ibar. Na tom delu ona se razlivala po poljima stvarajući makve koje su bile neprohodne.
Vlastelin Radovan naredi da mu dovedu Prvišu. Kad mu javiše da je nestao, bi mu krivo što je dozvolio da ga obmane. I tek što pomisli da naredi povlačenje svojih konjanika, odozgo sa kula Klopotnika na njih poleteše ubojite strele Bogojevih ratnika.
Radovan je jedno vreme odolevao napadima, a kad strele učestaše, pokuša da se izvuče, ali bezuspešno. Mnogi njegovi stradaše u tom okršaju, a mnogi se udaviše u nabujaloj reci.
Čuvši kako je vlastelin Radovan prošao pri oslobađanju Klopotnika, Dušan
Silni se žestoko naljuti. I ubrzo naredi da Oliver, njegov najsposobniji vojskovođa, krene prema Klopotniku i oslobodi grad.
- Bogoja i Dimitrija mi žive dovedite – naredi.
Oliver je znao šta to znači. Zato je izvršio pregrupisavanje svojih jedinica: teška naoružana pešadija nastupala je uz planinu pored manastira Duboki Potok, odred oklopnika, pod komandom Palmana Brehta, išla je prema glavnoj kapiji grada, odozdo od Preleza, odred strelaca kretao se kroz šumu preko Padina i Jagnjenice. Vojvoda Vukašin bio je na najisturenijem delu bojišta – nadirao je uz same zidine grada, od Dobroševine.
U neposrednu blizinu grada Dušanova vojska je stigla tokom noći. Odred oklopnika, kojim je komandovao Palman, bio je isturen i kretao se uz blagu padinu preleske čuke. Primetivši ih, Bogojeva izvidnica obavesti komandu i ubrzo odozgo sa kula grada poleteše ubojne strele. Oklopnici, zaštićeni jakim oklopima, ne osetiše jačinu napada i žestoko uzvratiše. U gradu nasta metež. Vojnici Bogojevi se nađoše u čudu. Utom, iz drugih pravaca – od Dobroševine, kosom uzbrdo pored manastira Duboki Potok, i kroz šumu od Padina i Jagnjenice, nadirahu ostali odredi Dušanove vojske. Udar je bio žestok. Našavši se u obruču, Bogoje naredi da se napusti grad, uzjaha konja i prvi krete u besomučan beg.
Iznenađeni napadom sa svih strana, Bogojevi vojnici su se masovno predavali. Oni koji su pokušali bekstvo, niz klopotničku padinu, prema velikoj reci, stradali su u blatištu, a mnogi su bili zarobljeni. Tada su zarobljeni i vojvoda Bogoje i arbanaški vojvoda Dimitrije Suma, jedan od inspiratora opsade.
Ubrzo je grad bio oslobođen. Narod je počeo da se vraća u varoš i nastavio da se bavi uobičajenim poslovima.
Okovane, Bogoja i Dimitrija Oliverovi vitezovi doveli su pred Dušana Silnog.
Ne pogledavši ih, on je samo rukom pokazao prema tamnici. O njima se u Dušanovom kraljevstvu više nije govorilo.
A Klopotnik je posle toga bio letnja rezidencija Dušana Silnog i njegove svite.
I Jelena, Dušanova zaručnica u to vreme, volela je da boravi u tom kraju.